Свет

Натасо хаос! ПОСЛЕ МЕРКЕЛОВЕ, НЕМАЧКА ТОНЕ СВЕ ДУБЉЕ

Од почетка рата у Украјини Немачка има озбиљан проблем веродостојности јер на њу гледају као на блиског партнера Москве.

То би могло да промени односе снага унутар Европске уније.

Пре годину дана, када се ближио крај мандата Ангеле Меркел, широм света су је хвалили као најважнију политичку фигуру у Европској унији и једну од најважнијих на Западу.

Али, у достигнућа њене шеснаестогодишње владавине спада и спречавање Украјине да уђе у НАТО, као и изградња Северног тока 2 од Русије до Немачке, иако је у време давања дозволе за градњу Русија већ припојила Kрим. Ипак, то није скоро никога занимало у тренутку када се немачка канцеларка опраштала од политике.

Другачији свет

Немачка шефица дипломатије Анелена Бербок је првог дана руског напада на Украјину: „Пробудили смо се у другачијем свету.“

Руска инвазија у Украјини није само уништила европски поредак после Другог светског рата, већ је и преокренула оцену немачке политике према Русији.

Почетком априла је украјински председник Володимир Зеленски поводом слика лешева у Бучи позвао Ангелу Меркел да дође и увери се „до чега је довела политика уступака Русији у последњих 14 година“.

Украјински књижевник Андреј Kурков је рекао за DW да у Украјини доживљава „пуно антинемачких емоција“. „Сасвим отворено се Ангела Меркел назива кривцем“, каже он. Сличне оптужбе долазе из Пољке и из балтичких земаља.

Оне се не односе само на Ангелу Меркел већ на једну целу немачку генерацију политичара која се поуздала у „заокрет кроз трговину“ , теорију да се историјски анимозитет са Русијом може умањити ако се тргује.

Бивши министар спољних послова Немачке и садашњи председник државе Франк-Валтер Штајнмајер је признао „погрешне процене“ које су Немачку коштале доста веродостојности.

Најнеугоднија је улога бившег канцелара и лидера социјалдемократа Герхарда Шредера. Он не жели да се дистанцира од Путина и још увек ради за руске енергетске концерне.

Да ли је „смена епоха“ стварна?

Kанцелар Олаф Шолц је на почетку рата у Украјини у Бундестагу прогласио „смену епоха“ и тиме је нагласио да је немачка Влада научила лекцију.

С друге стране, он је упозорио да је трећи светски рат могућ и оклевао при испоруци оружја Украјини и увођењу обимних мера бојкота руских енергената. Отуда му нису сви поверовали да је заиста реч о „смени епоха“.

Премијер Пољске Тадеуш Моравјецки му је приговорио да блокира додатне, оштрије санкције Европске уније према Русији.

Постоје и други знакови за губитак угледа Немачке. Почетком априла у литванском главном граду Виљнусу људи су демонстрирали пред немачком амбасадом јер Берлин не уводи потпуни ембарго на руски гас и нафту. У балтичким државама су се добри односи Немачке и Русије одувек посматрали са посебним неповерењем, јер су се те земље виделе као следеће жртве Владимира Путина.

Чешки лист Лидове новинy је ове недеље донео констатацију да Шолц одаје „дефанзиван“ утисак и да је његов одговор на захтеве за испоруком оружја Украјини „да, али…“. Према мишљењу аутора Шолц има лошу комуникацију и променљиво мишљење.

Стручњак за источну Европу Фолкер Вајксел сматра да суздржаност Шолцу чак није помогла ни у Москви: „Погрешна је претпоставка да такозвана трезвеност има позитивне ефекте на слику Немачке у Русији. Напротив, московска пропаганда је раније представљала Немачку на претеран начин као пријатеља, а сада исто тако претерано као непријатеља.“

Неповерење према Берлину

Хенинг Хоф из Немачког друштва за инострану политику види „неповерење“ у балтичким земљама и Пољској. „Берлин је напослетку хтео мимо свих да испослује дил са Москвом“, каже он. То у тим земљама буди асоцијације на пакт између Хитлера и Стаљина из 1939. којим су ови диктатори међу собом делили Европу.

Вајксел сматра да оклевање у увођењу ембарга и испорукама оружја те у жељи Украјине да се придружи ЕУ, не наилази на добар пријем и код других Европљана: „Од Немачке се очекује лидерска улога у ЕУ. Али које год питање политике према Русији или Украјини погледате, немачка Влада се покренула веома касно и то под притиском.“

Украјински амбасадор у Немачкој Андриј Мелник изразио је сумњу да „канцелар не жели да испоручи“ обећано оружје. Он је додао: „Може се стећи утисак да се чека на неко примирје. Онда нема више притиска на Немачку па више нису потребне храбре одлуке.“

И у сасвим другој области се види пад угледа Немачке. Овогодишња Песма Евровизије је била вероватно са највише политике до сада. Публика широм Европе је давала највише бодова Украјини, а најмање Немачкој.

Не расте утицај Париза

Ако немачки утицај опада, онда би утицај других земаља могао да порасте. Украјински председник је у уторак (17.05.) разговарао телефонски и са немачким канцеларом Олафом Шолцом и са француским председником Емануелом Макроном.

Разговор са Шолцом Зеленски је описао помало безвољно као „стварно продуктиван“, а разговор са Макроном као „суштински и дуг“. Тема је била украјинска жеља да се што пре придружи ЕУ.

Упркос томе Хенинг Хоф не сматра да ће Макрон постати нови лидер ЕУ. „И неповерење према Француској је велико“, каже он, подсећајући да је француски председник од 2019. покушавао да успостави стратешки дијалог са Путином, без договора ас источноевропским чланицама ЕУ.

Хоф каже да се европска политика према Русији ионако не може препустити само Француској односно Немачкој. „Средња и источна Европа, управо балтичке земље и Пољска, морају да се јасно чују.“

Шта Немачка мора да уради?

Вајксел сматра да Немачка мора да уради три ствари: „Захтев Украјине за стицање статуса кандидата за придруживање Европској унији подржати из све снаге и консеквентна подршка Украјини у одбрани.“

Трећу ствар он назива херкуловским задатком – реч је о успешном енергетском преокрету. „Губитак угледа претходних недеља биће брзо заборављен ако Немачка покаже да има модел за будућност.“

Правећи алузију на политику

западнонемачког канцелара Вилија Бранта из седамдесетих година, Хоф каже да је Немачкој потребна нека врста нове источне политике. Према њему, та политика би се морала усмерити првенствено на блиске суседе, партнере у ЕУ и НАТО, а тек у другом кораку на, постпутиновску Русију за коју Хоф каже да се нада да ће доћи ускоро. „Поверење се може вратити само помоћу истинске европеизације политике према Русији“, каже он.

Фолкер Вајксел сматра да је додатно потребно ново разумевање политике: „Немачко друштво је 70 година сматрало да рат може нестати из света ако оно само никад више не буде агресор. Идеја да би неко други могао бити агресор, и да се жртви мора конкретно помоћи оружјем, а да се не извињава за нека дела из прошлости – то је било за добар део немачког друштва незамисливо. Промена начина размишљања је тек почела.“

 

Извор: DW

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ

КАЛЕНДАР

мај 2022.
П У С Ч П С Н
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031