Ема Ешфорд, виши сарадник Центра за стратегију и безбедност „Скоукрофт “ истиче да улазак Финске у НАТО може да створи више проблема него погодности.
Дуга граница Финске са Русијом биће „стратешка ноћна мора“ за НАТО, каже за Блумберг Ема Ешфорд, виши сарадник Центра за стратегију и безбедност Скоукрофт.
Како пише Ешфорд, да би наштетили Русији, лидери Сједињених Држава и НАТО-а не узимају у обзир трошкове придруживања нових држава, док постоје само два очигледна плуса ове одлуке: симболички, односно демонстрација солидарност, и техничку, због чињенице да ће улазак Шведске и Финске у алијансу бити чвршће везан за њихово чланство у ЕУ.
„У свим осталим аспектима, чланство Финске и Шведске је сложено и забрињавајуће питање“, истиче Ешфорд.
Дакле, обе земље имају високо развијене економије, захваљујући којима би могле да допринесу технолошком потенцијалу НАТО-а, а војно су јаче од многих других европских држава.
„Међутим, са становишта читавог савеза, а посебно Уједињених Државе, користи више нису тако очигледне“, наглашава она.
Према њеним речима, војске Финске и Шведске су се дуго фокусирале на заштиту сопствених територија, па је њихов допринос заједничкој одбрани веома сумњив. Осим тога, могуће је да никада неће бити испуњене обавезе Хелсинкија и Стокхолма да повећају војне издатке и ојачају свој потенцијал, услед чега ће војну моц́ САД користити „у бесцење“.
„Историја учи да је највероватнији исход да ће у тренутку када дође време да се Вашингтон окрене Азији Америка морати да се побрине за још две државе“, упозорава експерт.
Како истиче Ешфорд, чланство Шведске и даље има неке стратешке предности за НАТО због веће контроле над Балтичким морем.
Финска и Русија имају преко 1.300 километара заједничке границе „отворене за руске војне претње“, тврди она.
„Има много других разлога за опрез, на пример, дежурна бојазан да ће пријемом нових чланица алијанса постати још гломазнији. Није потребан геније да се предвиди да ће управљање са 32 земље бити још теже него са 30“, пише она, подсећајући да подршка новим чланицама у НАТО никако није једногласна.
Према њеним речима, пре него што одобре апликације Стокхолма и Хелсинкија, политичари би требало да сагледају стратешку слику у целини и размотре да ли ће овај корак ојачати алијансу или не.
„Из члана 10 Повеље НАТО произилази да садашње чланице могу позвати нове државе ако допринесу безбедности северноатлантског региона. Према овом критеријуму, стратешка одлука о пријему Шведске и Финске никако не гарантује успех“, примећује Ешфорд.
Финска и Шведска су у позадини догађаја у Украјини 18. маја предале генералном секретару НАТО-а молбу за улазак у алијансу. Турска је блокирала почетак процеса прегледа за ове пријаве.
Реџеп Тајип Ердоган рекао је да Анкара неће подржати пријаве Хелсинкија и Стокхолма у НАТО, јер се не може ослонити на њихова уверавања у вези са забрањеном ПКК у Турској.
Русија је више пута приметила да је НАТО усмерен на конфронтацију. Портпарол председника Дмитриј Песков истакао је да даље ширење алијансе неће донети већу безбедност Европи, пошто је блок агресивне природе. Истовремено је напоменуо да улазак Шведске и Финске у НАТО не сматра егзистенцијалном претњом Русији.
Извор: МОНДО
