Свет

Формира се нови блок који ће да узврати ударац САД!

Фото: Јутјуб

Кинески председник, Си Ђинпинг, незадовољан је радом америчког председника Џозефа Бајдена, као и сарадњом са њим те услед тога планира да оформи нови савез који би представљао контратежу „хегемонији“ Сједињених Америчких Држава.

Према наводима медија, Си Ђинпинг, председник Народне Републике Кине, незадовољан је начином на који амерички председникЏозеф Бајденводи спољну политику своје земље, као и сарадњом са њим те се одлучио на повлачење дипломатских корака у циљу ослабљења америчког утицаја у појасу Азије. Амерички председник се прошле недеље састао са лидерима Индије, Аустралије и Јапана у Токију на првом самиту „КВАД“ групе (QUAD), а кинески председник се одлучио на промоцију своје „Глобалне безбедносне иницијативе“ (ГСИ). ГСИ представља предлог алтернативног безбедносног поретка који је скуп политичких принципа попут немешања и незадовољства „америчком хегемонијом“, преноси „Финанциал Тимес“.

Прикупљање подршке
За сада, Пекинг тек покушава да привуче земље својој иницијативи. Кинески председник је 19. маја имао онлајн састанак са министрима спољних послова из „БРИКС“ земаља. БРИКС земље су: Бразил, Русија, Индија и Јужна Африка. Он је том приликом хвалио своју иницијативу и ургирао на чланице БРИКС да „ојачају међусобно политичко поверење, безбедносну сарадњу, удовољавају међусобним суштинским интересима, поштују међусобни суверенитет, безбедност и развојне интересе једни других, одбаце менталитет Хладног рата, супротставе се заједно хегемонизму и политици моћи, и да раде заједно на изградњи глобалне заједнице безбедности за све.“

Кинески министар спољних послова, Ванг Ји, „извукао“ је декларације подршке иницијативи ГСИ од Уругваја, Никарагве, Пакистана и Кубе. Предлог су подржале и Сирија и Индонезија. Ванг, на турнеји у осам пацифичких острвских држава, предлаже споразум о сарадњи који покрива све од царине до риболова. Али, први од осам чланова нацрта споразума фокусира се на безбедност, укључујући заједничко спровођење закона и сајбер безбедности. Према наводима „Фајненшел Тајмса“, Кина заправо жели да се супротстави војно-економским блоковима које предводи САД, коју криви за рат у Украјини као и глобалне тензије. Да подсетимо, САД и НР Кина су у завршној фази преговарања око првог уживо разговора министра одбране двеју земаља.

Професор међународних односа на Универзитету Ренмин у Пекингу, Тиан Венлин, описао је тренутни светски поредак.

„Тренутни светски поредак је такав да га Запад предводи. Води га на варварски и крвав начин, САД воде насилну политику и стално увлаче друге нације у ратове. Земље вапе за новом глобалном безбедносном парадигмом која је заснована на једнакости и међусобном поверењу спрам брзих промена у међународном пејзажу“, навео је професор Венлин у једном чланку.

Отклон од традиционалног приступа

Пекинг своју ГСИ иницијативу означава као одвајање од његовог традиционалног приступа међународним односима. Бејтс Гил, професор азијско-пацифишких безбедносних студија Универзитета Макари, коментарисао је кинеску безбедносну политику.

„Раније, када су кинески званичници говорили о томе како би се решавали конфликти и безбедносна питања у свету, нагласак је увек био на развоју. Одговор је био да се обезбеди просперитет тим проблематичним регионима. Али, сада је дошло до промене приоритета“, рекао је професор Гил.

О кинеској иницијативи о јачању безбедности, огласио се и директор програма студија безбедности на Масашусетском институту технологије (МИТ), М. Тејлор Фраве.

„Кинеска иницијатива је део покушаја Пекинга да дискредитује глобалну улогу Америке. Мислим да ће њихов фокус бити углавном на државама у развоју. Ово је очигледно огроман приоритет за Кину, посебно у светлу отуђења од већине Европе“, истакао је Фравел за „Фајненшел Тајмс“.

„Окидач“ је рат у Украјини

Стручњаци за глобалну безбедност наводе да је планирање кинеске иницијативе претходило руској „инвазији“ на Украјину.

„То је следећи корак у Сијевим напорима да удфаљи глобалну безбедност од хладноратовског размишљања, што он чини од 2014. године“, казао је за „Фајненшел Тајмс“ неименовани саветник кинеске владе.

Своје мишљење о узроку настанка ове кинеске иницијативе дао је и Пол Хенл, директор центра Карнеги-Цингуа у Пекингу.

„Откако је почео рат у Украјини, Кина је предузела извесне напоре да одбрани руске ‘легитимне безбедносне интересе‘. ГСИ, слично томе, позајмљује од руских концепата ‘недељиве безбедности‘ „, изјавио је Хенл.

Настанак трећег блока
Кинеска ГСИ иницијатива тежи да се супротстави потенцијалним последицама кинеске подршке Русији и њеним војним циљевима у Украјини.

„ГСИ је такође исправка кинеског одговора на Украјину због којег су државе довеле у питање посвећеност Кине мултилатерализму и међународном поретку“, оценила је Кортни Фунг, професорка Универзитета Макари.

Војни аналитичари сматрају да би Пекинг до краја успео да институционализује своју идеју, као што је то већ урадио са својом иницијативом „Појас и пут“. Процес би могао да потраје чак и годинама. Иницијатива „Појас и пут“ објављена је 2013. године, али се већина нација прикључила тек 2016. године. Европска унија је у децембру прошле године објавила своју алтернативу овој кинеској иницијативи.

 

 

 

 

 

 

Извор: МОНДО

 

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ

КАЛЕНДАР

јун 2022.
П У С Ч П С Н
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930