Србија

25. ОКТОБРА ДЕСИЋЕ СЕ ШТО НИЈЕ ЈОШ ОД 1999! У Србији су улице биле пусте, ролетне спуштене, а ово упозорење читано је у Дневнику

Као могуће последице набројани су убрзан рад срца, грчеви у стомаку, појачан свраб коже, нагли скок крвног притиска, повећање нивоа шећера у крви и учестало мокрење

БЕОГРАД – Астрономско друштво „Руђер Бошковић“ саопштило је да ће из Европе, осим из Португалије и делова Шпаније, 25. октобра 2022. моћи да се посматра цео ток делимичног помрачења Сунца.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Месец ће као бржи тркач од Сунца на исток, у Београду додирнути северозападни део Сунчевог диска у 11.22, а напустиће његов североисточни део у 13.38. У максимуму ће Месец покрити 42 одсто Сунчевог пречника. Највећи део Сунчевог пречника, преко 82 одсто, Месец ће покрити у Русији, у Источном Сибиру, северно од Тјумена. Уколико буде ведро, појаву треба посматрати кроз свећом добро нагарављено стакло, кроз стакло маске за заваривање и астрономске филтере. Помрачење ће се пратити и са терасе Народне опсерваторије на Калемегдану.

Две недеље касније, 8. новембра следи и помрачење Месеца, које се неће видети из Србије.

Цео ток ове појаве ће моћи да посматрају становници тихоокеанских острва.

Помрачење Сунца 1999. године испразнило улице Србије

Када је 1999. године најављено помрачење Сунца народ у Србији био је припреман за тај догађај који су многи чекали у страху.

Савезно министарство за рад, здравство и социјалну политику, Савезни хидрометеоролошки завод и Институт за очне болести Клиничког центра Србије издали су тада упутство о мерама заштите.

Грађани су данима припремани како „да не ослепе“. Или да, не дај Боже, ако имају некакву болест а не придржавају се тог упутства, које је у више наврата читано и у Дневнику РТС, услед излагања тој природној појави погоршају своје здравствено стање.

Сећате ли се 1999: Ово упозорење читано је у Дневнику

Празне улице, спуштене ролетне и заустављени летови ЈАТ-а – тако је у три слике изгледао 11. август 1999. године у Србији.

Била је среда, а тадашње Савезно министарство за рад, здравство и социјалну политику, Савезни хидрометеоролошки завод и Институт за очне болести Клиничког центра Србије издали су упутство о мерама заштите, подсетио је пре три године ББЦ на српском.

Мере заштите и начин понашања 1999. године:

За време делимичне фазе помрачења се не сме гледати незаштићеним оком

За посматрање појаве помрачења користити специјалне наочаре са кобалт стаклом, које имају максимално засенчење

За време тоталне фазе, која ће бити присутна на подручју северно од линије која спаја Суботицу и Кикинду, може се гледати без коришћења заштите, али тек неколико секунди пошто почне ова фаза, с тим да се мора прекинути пре него што се тотална фаза заврши

Препоручује се грађанима да спусте ролетне на прозорима и да се удаље од прозора, како се не би поглед несвесно, а без заштитних наочара упутио према Сунцу

Ко не мора, посебно деца и старији, не треба да излазе из куће за време помрачења, нити да посматрају појаву

Посебну одговорност имају родитељи, укућани и запослени у предшколским установама. За време помрачења деца треба да су у затвореном и замраченом простору

У предузећима и установама где је процес рада организован по сменама, запослени у првој смени морају сачекати долазак особља из друге смене

Лица оболела од хроничних болести и психијатријски болесници треба строго да се придржавају датих упутстава о понашању и редовно узимају прописану терапију

Као могуће последице набројани су убрзан рад срца, грчеви у стомаку, појачан свраб коже, нагли скок крвног притиска, повећање нивоа шећера у крви и учестало мокрење.

Помињала се и могућност губитка вида.

Упутство је више пута прочитано и у Дневнику Радио-телевизије Србије.

Неки аналитичари касније су догађања од 11. августа 1999. године повезивали са потписивањем Кумановског споразума и падом поверења у политику Слободана Милошевића.

Између осталог, у осам тачака је грађанима препоручено да спусте ролетне на прозорима и да се удаље од њих, да не посматрају помрачење без заштитних наочара или – још боље – да га гледају на телевизији, те да не излазе напоље ако не морају.

Тако су 11. августа те године улице у нашој земљи биле празне, а људи су у својим домовима спуштали ролетне и стављали чаршафе на прозоре.

Већина продавница и угоститељских локала радило је скраћено, а а неки су чак и затворили радње тај дан. Грађани су кроз гарава стакла и уз помоћ маски за заваривање гледали помрачење Сунца.

Догодовштине које се и дан-данас препричавају

Многе договдоштине из тог периода и данас се препричавају па су тако корисници друштвених мрежа на интернету поделили своја искуства тог дана:

– Била сам други разред када је ово било, кева ме је звала са посла да ме подсети да уђем у кућу, јер ће ми у супротном опасти коса од некаквог зрачења.. Међутим пошто сам мало клемпава, сећам се да сам тада сву косу смотала под качкет, ставила руке на лице и чекала да ми ово помрачење „озрачи“ уши како би ми спале са главе…

– Сећам се да су моји прекрили све прозоре чаршафима. Која лудница, умало не изгинусмо..

– Ми били у дворишту посматрали кроз пепељару од тамног стакла

– Са старим, великим, меканим флоппy дисц-ом, кума и ја биле једине на улици. Мајка хтела да ме се одрекне.

– Памтим га као догађај који је кроз медије био форсиран више него задња сезона ГОТ-а, а у Србији је исте године то помрачење било форсирано по вестима као само бомбародавање…

Курир.рс/Информер/ББЦ на српском