Постоји “већа вероватност него иначе” да Европа доживи значајно захлађење пре Божића, према новој дугорочној временској прогнози.
Ово упозорење објавиле су водећа међународна климатска тела, а долази у тренутку док европске земље интензивно пуне своја складишта природног гаса, надајући се да ће преживети зимску сезону грејања без приступа већим или чак ниикаквим количинама гаса из Русије.
Јасно је свима, пише Јутарњи лист, да ако температуре падну више него што се очекује , европске земље би могле да буду присиљене да ограниче потрошњу гаса, што би утицало на свеукупан живот.
Могућност хладног раздобља ове године – највероватније у децембру – и даље је “врло реална”, рекао је за портал Политико Карло Буонтемпо, директор Службе за климатске промене Коперникус при Европском центру за средњерочне временске прогнозе (ЕЦМWФ).
Предвиђање зимског времена у рану јесен пуно је неизвесности и кључни фактори који би могли да утичу на временске услове, поготово у јануару и фебруару, “још нису у игри”, истиче Буонтемпо.
Али, он додаје и да би све европске владе, које се припремају за прву зиму у условима енергетске кризе, ипак требало да буду опрезне због могућности предбожићних хладноћа које би створиле додатни притисак на ионако напрегнуту набавку континента гасом.
– Излазимо из топлог лета. Знамо да су зиме све блаже. Због тога смо можда склони да мислимо да ће зима бити блага и да се не морамо бринути – каже Буонтемпо.
– Можда то и јесте случај, али прогноза коју објављујемо данас и наше разумевање начина на који климатски систем функционише, наводи нас да укажемо како заправо још увек постоји шанса за врло хладни талас, а ове године шанса за то, пре Божића, већа је него у нормалној години – истакао је он.
Ово захлађење, уколико до њега дође, било би повезано са тзв. блокирајућим догађајем, ситуацијом када дуготрајни високи притисак доводи до неуобичајених источних ветрова и нижих температура над Европом. Тренутно климатски услови показују да је вероватност да се такав догађај деси нешто већа него иначе.
Уколико се тренутни временски образац феномена Ла Ниња с температуром површине мора нижом од просечне у екваторијалном Пацифику задржи до Нове године – што није нешто што се још увек може са сигурношћу предвидети – то обично значи блажу другу половину зиме.
Формирање још једног кључног фактора који битно одређује временске прилике у јануару и фебруару – поларног вртлога, односно великог подручја ниског притиска у ком ветар велике брзине кружи изнад Арктика – још није утврђен, што онемогућује било каква чврста предвиђања у овом раздобљу.
Буонтемпо упозорава да је за европске владе важно да што више користе постојеће податке о климатским условима и вероватним временским обрасцима, и то не само због планирања акција и припреме за хладне ударе, већ и за предвиђање могућих раздобља слабог ветра и ниске количине падавина јер би то могло да утиче на производњу обновљиве енергије.
Извор: Srbija Danas/Jutarnji list
