Он је уверен да не постоји начин да Владимир Путин преживи пораз у Украјини.
Владимир Путин је НАВОДНО очајан, војска је донекле деморалисана, планови битака су се значајно променили, на рат у Украјини се троши много више новца него што је планирано, а зима је пред вратима. У међувремену, украјинска војска напредује и бележи победе. Мале победе, али проблематичне за руског председника. У јавности се све чешће поставља питање да ли Владимир Путин губи рат и шта ће бити ако до тога дође?
“То би значило свргавање Путина, колапс Русије и отварање новог сукоба између НАТО-а и Кине око поделе плена“, рекао је Алп Севимлисој, међународни геополитички стратег и један од стручњака за националну безбедност НАТО-а, за Дејли мејл.
Он наводи да свет мора да почне да се припрема и за ту могућност, како се не би десило да отвори врата Пекингу, који у том случају жели да продре у Сибир, Централну Азију, Африку и Јужну Америку. Он тврди да је Кина већ присутна у тим регионима, али ће додатно покушати да ојача своју моћ чим руски утицај почне да нестаје.
“Кина је глобално повезана суперсила и против њих се морамо ефикасно борити. Мораћемо да се суочимо са њима“, рекао је он.
Још у фебруару, када је Путин започео инвазију на Украјину, такав сценарио је био тешко замислив. Запад је снажно подржавао Украјину, али су многи сматрали да њихова победа није могућа. Били су бројчано надјачани и опкољени са три стране моћном руском војском, за коју се у то време процењивало да је била друга у свету после САД. Очекивало се да ће Кијев пре или касније дефинитивно пасти. Али после тога, Путин је изненадио свет са неколико погрешних прорачуна. Војска је почела да губи морал, а иницијатива је полако прешла у руке Украјинаца. Муњевито напредовање ка Кијеву на које је Путин рачунао је успорило, затим потпуно престало и на крају кулминирало ‘гестом добре воље’ – тј. потпуним повлачењем Руса, који су се уместо тога фокусирали на “ослобођење“ Донбаса. Упркос томе што су огромни делови источног индустријског средишта Украјине бескрајно боље прилагођени руској тактици, проблеми су и даље били присутни.
Напредовање је поново успорило, а затим углавном стало. Тада је Украјина задала неколико значајних удараца. Напад на Херсон на југу који је исцрпео руске трупе, затим су источно од Харкова пробили руске линије, убрзали потпуни пораз и вратили значајан део окупиране земље под контролу Кијева. Ово је значајно уздрмало Русију.
“Украјинци имају замах – они побеђују. Али овај сукоб се неће завршити само тако што ће обе стране отићи и рећи – то је то, већ ће одјекнути широм Русије и региона“, тврди Севимлисој. “То би значило да руска моћ нестаје не само у Јужној Америци и Африци, где је раније слала плаћенике, давала кредите и градила инфраструктуру, већ и у бившим совјетским сателитским државама попут Казахстана, Грузије и Јерменије“, уверен је он.
Осим тога, и сама Русија би могла да подлегне унутрашњим сукобима изазваним побуњеничким регионима који желе да се отргну контроли Москве. Поред овога, постоји и претња од моћника из Кремља, који се боре једни против других у борби за Путинов трон. Севимлисој је уверен да не постоји начин да Путин преживи пораз у Украјини.
„Не видим будуц́ност за Путина у том случају“, каже он. „Како се после тога вратити својим људима? Након што претворите храну и енергију у оружје, како се након тога вратити на светску сцену?’.
И није он једини који тако мисли. Са њим се слажу и многи светски аналитичари, који се све отвореније питају шта ће бити ако Путин изгуби рат. Они сматрају да ће у том случају Русија доживети бројна незгодна унутрашња превирања, различите врсте војске ће се окренути једна против друге, а региони ће покушати да се одвоје од земље. Бивше сателитске државе Русије тражиће подршку негде другде.
“Мислим да ће до колапса доћи због унутрашњих сукоба у обавештајним службама и војсци, а снаге унутар Русије ће то искористити као прилику да кажу – Можемо боље да владамо и имамо довољно међународне подршке да тражимо независност. То свакако треба подржати”, сматра Севимлисој.
Замка је у уверењу да нема гаранције да ће неко ко би могао да замени Путина бити мање екстреман. Многи су уверени да је највероватнији наследник Сергеј Наришкин, шеф спољне обавештајне службе. Познат је као још већи противник Запада од самог Владимира Путина.
НАТО мора бити спреман да се такмичи у свим овим аренама, иначе ризикује да их изгуби због утицаја Пекинга. Аналитичари кажу да већ постоје знаци да отпор почиње. Казахстан, познати савезник Москве, заузима све пркоснији тон против Кремља и прихвата више од 100.000 људи који су побегли од Путинове мобилизације. Осим тога, он инсистира на томе да се мора поштовати територијални интегритет, али без директног помињања Украјине. Азербејџан и Јерменија, такође савезници Москве, полако се опиру њеном утицају. И друге нације које су до сада давале прећутну подршку Русији почињу да изражавају забринутост. Кинески министар спољних послова Ванг Ји, говорећи у УН пре неколико дана, позвао је Москву да не дозволи да се украјински рат “прелије“ и да “заштити легитимна права и интересе земаља у развоју“.
Индијски премијер Нарендра Моди, након што је у почетку био веома опрезан у вези са сукобом у Украјини, изрекао је још храбрији прекор и поручио Кремљу: “Данашње доба није доба рата, а ја сам вам о томе говорио“. Огласио се и турски председник Реџеп Тајип Ердоган, који је напоменуо да је разговарао са Путином на недавном самиту у Узбекистану и да верује да Путин “жели да то оконча што је пре могуће“ јер је “начин на који се ствари одвијају прилично проблематичан“.
Турска је, према њему, кључна за обуздавање Кремља након Путиновог пораза.
“Русија ће морати да се помири са чињеницом да више није светска сила, већ земља чији систем нико не жели да имитира“, каже он. “А оно што ћемо видети и што сада видимо јесте да ће доминација овог региона зависити од Турске“, додаје он, објашњавајући да ће то бити кључ западног утицаја у региону и шире у централној Азији.
“Ово је неопходно“, каже он, “јер ће се НАТО и Запад наћи у ситуацији да морају да се такмиче са Пекингом“.
Извор: МОНДО
