Руски председник Владимир Путин је ове седмице увео „ратно право“ у четири украјинске области које је Москва недавно прогласила делом своје територије. Путиновим декретом, дају се шира овлашћења управама које је Кремљ инсталирао у областима Доњецка, Луганска, Запорожја и Херсона.
Тако се олакшава евентуално појачавање војске, увођење полицијског часа, забрана напуштања области или принудни рад у војној индустрији, као и притварање страних држављана. Званично се уводи војна цензура медија, могућа је заплена имовине и прислушкивање телефонских разговора, преноси Дојче веле.
Но, многи посматрачи кажу да декрет који је ступио на снагу у четвртак не игра никакву улогу јер се све побројано – ионако већ дешавало.
„Ратно или ванредно стање једноставно значи да власти могу радити шта им је воља“, каже Јоахим Краузе, директор Института за безбедносну политику при Универзитету у Килу. „Ту нема владавине права, али тако је и иначе било на овим просторима.“
Присилно пресељење у Русију
Краузе за ДW каже да има неколико отворених питања – рецимо, да ли ће Руси покушати да масовно депортују становништво у Русију. Према његовим речима, многи становници херсонске области већ су потерани у Русију јер Кремљ није сигуран колико ће уопште ова области остати под руском контролом.
Руска армија и јединице такозваних донбаских република не контролишу читаве административне области које су анектиране.
Како каже Краузе, наметање ратног права је можда симболична порука Западу. Но, за многе Украјинце могло би да значи присилно пресељење у Русију или мобилизацију.
„Лоше је што се на окупираним подручјима регрутују младићи да се боре против сопствене земље. То би се сада могло још више систематски појачати, иако не знам колико заправо има мушкараца. Нико то не зна. На овим просторима остао је само део изворног становништва.“
Русија у дефанзиви
Према речима овог стручњака, стање на фронту је поражавајуће по Путина. Постоји опасност да Херсон буде изгубљен, а са њим и 20.000 до 25.000 руских војника у тој области, као и западно од Дњепра.
„Бојим се да Руси тада не направе неки очајнички чин, да не дигну у ваздух тамошњу брану из освете и поплаве цели крај. Или да покрену нове нападе на цивилне циљеве са свиме што још имају. То, наравно, захтева да западне земље више улажу у украјинску противвзадушну одбрану“, додаје Краузе.
Он за ДW наводи да нуклеарна опција баш и није нека опција за Путина – јер би уследио оштар одговор Запада, а Путинова осовина моћи код куће била би нарушена.
„Доћи ће тренутак када Путин више неће имати војну опцију у Украјини. Тада ће вероватно сигнализирати да је спреман на неке компромисе. И онда би му некако требало оставити одступницу, али никако ону која предвиђа територијалне уступке Украјине, него негде у симболичној сфери“, наводи Краузе.
„Али, важно је да се руске трупе повуку иза линија иза којих су биле пре фебруара ове године“, каже он.
Путин „већ изгубио образ“
Према мишљењу Краузеа, Русија и Путин „већ су доживели губитак образа“ и то све већи, што га више поричу. „Што дуже рат буде трајао, то ће се руске трупе више исцрпљивати, Русија ће имати мању војну моћ и Русија ће постајати све слабија“, сматра он.
„То се види и по Путиновој међународној репутацији. Пријатељи или добронамерни шефови држава сада га гледају много критичније него пре годину дана. Многи од њих имају дојам да Путин није у стању да разуме лошу ситуацију у којој се налази и извуче одговарајуће закључке, већ до краја верује да може да победи у рату. Али не може“, закључује шеф Института за безбедност из Кила.
Извор: Курир.рс/Дојче веле
