Сукоби на истоку Украјине су годинама уназад популарна дестинација за авантуристе, беле супрематисте и војнике без домовине. С обзиром на ионако велико присуство страних бораца у региону, било је очекивано да ће руски напад на Украјину довести до повећаног учешћа страних група.
Руски председник Владимир Путин је од почетка инвазије на суседну земљу охрабривао стране борце да се придруже рату против онога што је назвао „неонацизмом“, иако руска војска има 900.000 војника и два милиона резервиста.
Путин је прошлог месеца покренуо мобилизацију 300.000 резервиста, након што су месецима кружили извештаји да мањак војне снаге покушава да попуни регрутацијом затвореника и припадника етничких мањина у сиромашним крајевима Русије.
Решење за мањак обучене и искусне снаге видео је у иностранству, а Агванистан је последња земља у којој је наводно потражио војне ресурсе.
Авганистан
Војнике авганистанских специјалних снага који су се борили заједно са америчким трупама, а затим побегли у Иран након хаотичног повлачења Америке прошле године, руска војска сада регрутује да се боре у Украјини, изјавила су тројица бивших авганистанских генерала за Асошијетед прес.
Рекли су да Руси желе да привуку хиљаде бивших елитних авганистанских командоса у „легију странаца“ са понудама сталне плате од 1.500 долара месечно и обећаним сигурним уточиштима за себе и своје породице како би избегли депортацију кући, где би их вероватно сачекала смрт од стране талибана.
– Они не желе да се боре, али немају избора. Ако се врате у Авганистан, талибани ће их убити – рекао је један од генерала Абдул Раоф Аргандивал за „Гардијан“.
Аргандивал је каже да је регрутовање предводила руска плаћеничка група Вагнер. Други генерал, Хибатулах Ализаи, последњи командант авганистанске војске пре него што су талибани преузели власт, рекао је да је у напорима помогао и бивши командант авганистанских специјалних снага који је живео у Русији и говори језик.
Руско регрутовање уследило је после вишемесечних упозорења америчких војника који су се борили са авганистанским специјалним снагама да би припадници могли да се придруже америчким непријатељима како би остали живи.
– Нисмо извукли ове људе као што смо обећали, а сада нам се то враћа – рекао је Мајкл Малрој, пензионисани официр ЦИА који је служио у Авганистану, додајући да су авганистански командоси веома вешти, жестоки борци.
– Искрено, не желим да их видим ни на једном бојном пољу, али свакако не у борби са Украјинцима – казао је.
Прошле недеље је магазин „Форин полиси“ први известио о детаљима руских напора на основу неименованих авганистанских војних и безбедносних извора. Регрутовање долази у тренутку када руске снаге посрће због украјинског војног напредовања, а руски председник Владимир Путин наставља са мобилизацијом, што је навело скоро 200.000 руских мушкараца да побегну из земље како би избегли службу.
Руско министарство одбране није одговорило на захтев за коментар. Портпарол Јевгенија Пригожина, који је недавно признао да је оснивач Вагнер групе, одбацио је идеју о покушајима да се регрутују бивши авганистански војници као „луду глупост“.
Сирија
Током посете Сирији 2017. године, Путин је похвалио сиријског генерала чија је дивизија играла кључну улогу у поразу побуњеника у грађанском рату у земљи. Руски председник му је рекао да ће његова сарадња са руским трупама „довести до великих успеха у будућности“.
Сада су припадници дивизије генерала Сухеила ал-Хасана је међу стотинама сиријских бораца обучених у Русији који су се наводно пријавили да се боре заједно са руским трупама у Украјини, укључујући бивше побуњенике и искусне војнике који су се годинама борили против Исламске државе у пустињи Сирије.
Чини се да је у првим месецима рата само мали број стигао у Русију на војну обуку пре распоређивања на линије фронта. Иако су се званичници Кремља хвалили почетком рата са више од 16.000 пријава са Блиског истока, амерички званичници и активисти који надгледају Сирију кажу да се тада није пријавио значајан број.
Аналитичари, међутим, кажу да се то вероватно променило док се Русија припремала за офанзиву пуног обима на истоку Украјине. Верују да је већа вероватноћа да су борци из Сирије били распоређени након што је Путин именовао генерала Александра Дворникова, који је командовао руском војском у Сирији, за новог ратног команданта у Украјини.
Затвореници
Како би решила проблем мањка руских војника за рат у Украјини, Вагнер група изгледа даје понуду за коју се нада да осуђени криминалци неће моћи да је одбију – карту за излазак из затвора.
– После шест месеци добијате помиловање и не постоји могућност да се вратите у затвор – чује се на видео снимку који је постао виралан.
Видео снимак се појавио недавно на руским Телеграм каналима, указује „Вашингтон пост“ и додаје да је човек у униформи који изговара те речи Јевгениј Пригожин, милијардер с надимком „Путинов кувар“ који је такође познат као финансијер групе Вагнер.
Руска организација за људска права која помаже осуђеницима „Гулагу нет“ у марту је први пут од затвореника сазнала за активности Вагнера по затворима.
Шеф „Гулагу нета“ Владимир Осечкин рекао је за „Вашингтон пост“ прошлог месеца да су ти напори тада били ограничени, пошто је Вагнер у затворима тражио људе с борбеним искуством.
– Та кампања је пропала пошто нису успели да регрутују пуно њих – додао је он.
После успоравања напредовања руских снага након почетних добитака, напори да се пронађу нови регрути су додатно добили на значају. Осечкин је рекао да је његова организација обавештена да је од јула Вагнер у масовној кампањи регрутовања у обичним затворима.
Организације за помоћ људима у руским затворима изразиле су забринутост што се затвореници маме да се придруже потенцијално самоубилачкој мисији без законских гаранција, као и забринутост због ослобађања потенцијално насилних криминалаца који служе вишедеценијске казне за убиства или тешке нападе.
Војно-обавештајна агенција при Министарству одбране Украјине тврди да је Вагнер почео да “масовно регрутује руске затворенике који болују од озбиљних заразних болести попут ХИВ-а и хепатитиса Ц“. Како стоји на сајту ове агенције, такве болесне „борце“ Руси обележавају одговарајућим наруквицама на рукама.
Чечени
Већина руских војника који су били на 34 оклопна војна возила која су 27. фебруара ушла у предграђе Кијева били су етнички Чечени, тврде украјински војни лидери и владини званичници. Познати су као “кадировци”, према свом лидеру Рамзану Кадирову, проруском чеченском моћнику и боре се на руској страни од самог почетка рата.
Групе за људска права, сведоци и преживели већ деценијама оптужују те снаге за вансудска убиства, отмице и мучења ривала и критичара Кадирова, као и нападе на религијске тврдолинијаше и Чечене из ЛГБТ заједнице.
Тврди да се одред „кадироваца“ придружио Вагнер групи у Сирији на захтев Кадирова, али да су распуштени након што су у првом сусрету с побуњеницима почели да паничити. Војни стручњаци тврде да су неки Чечени били „одлични борци“, али да „кадировци“ нису били тако храбри и спремни за борбу.
Протеклих месеци појавили су се извештаји о Чечнима који се боре на страни Украјине. Они су изабрали супротну страну у односу на већину својих сународника, верујући да тако чине исправну ствар и зато што, како наводе, не желе да „убијају за Кадирова“.
Етничке мањине
Како су многи аналитичари предвиђали, мобилизација је прво обухватила подручја где живе мањинске заједнице, док су већи градови попут Москве и Санкт Петерсбурга били „заштићени“. Главни разлог за то је искориштавање много лошије финансијске ситуације која влада у руралним деловима Русије, а војници из тих подручја су и до сада били окосница руске војске.
– Већину руског становништва не занимају страдања Бурјата јер размишљају на начин „нису као ми, они су неки староседеоци“. Лакше тако прихватају, ми смо за њих потрошна роба – рекао је Андреј, 35-годишњи програмер из Бурјатије на далеком руском истоку.
Припадници етничких мањина као што су Бурјати су били непропорционално на мети мобилизације, рекли су лидери заједнице.
Регрутован је много већи део становништва него што је првобитно најављено, због чега званичници и државна телевизија траже жртвеног јарца и терају Путина да призна „грешке“ у мобилисању превеликог броја људи.
Међутим, припадници етничких мањина у републикама у распону од Дагестана на Кавказу до Јакутије у североисточном Сибиру чине већину регрута, који су мобилисани на много агресивнији и произвољнији начин, кажу активисти.
Извор: Блиц
