ДРОН који је извиђао војне објекте у околини Рашке није оборен ПВО ракетом, већ савременим електронским системом за ометање радио-фреквенција.
Реч је о уређају који „сече“ везу између уочене беспилотне летелице и команди које му задаје његов оператер. Потрага за срушеном летелицом, за коју се зна да није војна, него комерцијална, још траје, а по њеном откривању и „откључавању“ софтвера и снимака биће обелодањени њено порекло и тачан задатак.
„Хладно“ обарање непријављеног дрона који је неовлашћено и извиђао територију централне Србије кулминација је својеврсне безбедносне кризе која већ данима траје на Косову и Метохији, а изазвана је намером приштинских власти да на силу спроведе пререгистрацију моторних возила са српским таблицама.
И док по обронцима Копаоника још траје потрага за остацима срушеног дрона, из државног врха стижу поруке да већ постоје информације о власнику и његовим циљевима. Истовремено, његово рушење потврђује више пута истакнуту намеру цивилног и војног руководства да ће осигурати небо над Србијом, како би безбедност грађана била на највишем нивоу.
Деликатна операција чишћења неба над Рашком изведена је помоћу софистициране опреме, која је највероватније – домаће производње. Иако тип и врста употребљеног система нису саопштени, познато је да Војска Србије располаже опремом за „електронско ратовање“, која је најефикасније оруђе за борбу против беспосадних платформи. Уређај за ометање сигнала између дрона и станице за навођење, по свему судећи, развијен је у једној домаћој компанији у сарадњи са Војнотехничким институтом. Такође, у различитим фазама развоја је још неколико сличних пројеката.
Приземљење летелице стигло је свега дан након аларма који је упалила вест да је уочена појачана активност сумњивих дронова и њихов улазак у ваздушни простор Рашког, Топличког и Нишавског округа, као и активности у Копненој зони безбедности и изнад касарни Војске Србије. У циљу извиђања и патролирања, узлетели су и „мигови 29“, као мера додатног подизања борбене готовости оружаних снага.
Према ономе што је досад саопштено, дрон оборен изнад Рашке је комерцијални, што значи да није посебно дизајниран за војну употребу, већ може да се набави у слободној продаји. Коришћењем летелица серијске производње, како се тумачи, прикривају се власници, путеви набавке и прави циљеви њиховог коришћења. Дрон је летео из правца административних прелаза Јариње и села Рудница ка Рашки. Опсег долета ових ваздухоплова је око пет километара, што јасно указује да се његов оператер налазио „преко брда“ – на територији КиМ, непосредно уз административну линију.
Део сценарија „скидања“ ове летелице открио је јуче народни посланик и шеф Одбора за КиМ Народне скупштине Милован Дрецун, који је рекао да је задатак обореног дрона био снимање „критичне војне и цивилне инфраструктуре“.
– То указује на могућност да можда неко жели да испланира неку диверзију, односно терористичку акцију над тим објектима или људством – упозорио је Дрецун и открио детаље операције његовог приземљења:
– Оборен је тако што је наша јединица за електронска дејства открила дрон и његову путању, а потом је пресечен сигнал између станице за вођење и дрона, после чега је летелица пала. Када буде пронађен, видеће се основни подаци о дрону, као и видео-запис. Тиме ће бити разјашњено шта је снимао.
Дрецун искључује да је оборени дрон у саставу снага Кфора, али и подсећа да су и раније бележени налети непознатих летелица на југу Србије.
– Кфор користи војне беспилотне летелице барем једном месечно, којима извиђа ситуацију. Кфор зна шта се дешава са обе стране, будући да је на снази копнена, као и ваздушна зона безбедности. Летелице које су у више наврата са територијеКиМ улазиле у централну Србију коришћене су приликом шумских крађа, за проверу да ли је полиција на терену. Такође, употребљене су и приликом откривања локације Кижева, где су обављена ископавања, јер се сумњало да се ту налазе тела несталих Албанаца.
Коришћење дронова тек ће бити тема у оквирима регионалне безбедности, јер Приштина не крије намеру да за нелегалну тзв. војску Косова набави извиђачке и борбене дронове „бајрактар“, турске производње. Према доступним информацијама, већ је договорена куповинаосам ових платформи. За летелице које су у сукобима у Нагорном Карабаху и Украјини положиле све борбене испите заинтересован је и Београд.
Српске обавештајне информације показују да још од маја ове године на северу Албаније, на подручју Бајрам Цурија (где су 1998. и 1999. биле главне базе терористичке ОВК) траје обука будућих оператера тзв. косовских безбедносних снага, где главну реч воде инструктори из Турске.
ДОГОВОРЕНА „КРАСУХА“ – НА ЧЕКАЊУ
ОПАСНОСТ од шпијунских дронова који долећу са простора Косова и Метохије даје за право државном и војном врху, који већ неколико година трага за адекватним одговором на овакве претње. У склопу пакета војнотехничке сарадње са Русијом договорена је куповина средстава за електронско ратовање „красуха“ и „репелент“. Уговори о куповини су закључени, а Србија је испунила и највећи део преузетих обавеза. Рат у Украјини, међутим, отежао је реализацију овог посла, иако од њега нису званично одустали ни Београд ни Москва.
Извор: Новости
