Проф. Горан Радосављевић дао одговор на једно од најважнијих питања у Србији.
Проф. Горан Радосављевић са факултета ФЕФА дао је одговор на питање које мучи, а верујемо да и љути, возаче у Србији – због чега је гориво толико скупо у Србији и како се одређује његова цена?.
„Постоји много разлога зашто је цена горива висока а први и основни је тај што је држава тако одлучила у овом тренутку. Она може да одлучи да цена буде нижа. Од фебруара месеца 2022. држава на административно на основу неке формуле одређује цену деривата на нашим бензинским станицама а у складу са неким референтним вредностима. Сваког петка у Министарству трговине се састаје комисија која каже колика ће бит ицена горива у наредних седам дана“, рекао је Радосављевић гостујући у емисији САТ.
Каква је то формула?
Формула у себи има неколико елемената, каже он, а први и највећи је референтна цена деривата дизела и бензина на Медитерану.
„То је такозвани ФОБ Медитеран – и то се узима цена у Ђенови. Онда се та цена коригује у односу за кретање долара, а долар је у претходном периоду ојачао у односу на евро па је то утицало на раст цена. Постоји неки и неки корективни фактор који не знамо шта тачно занчи и на то се додаје велепродајна маржа која је фиксирана и малопродајна маржа која је фиксирана. Ето то су елементи“, рекао је Радосављевић.
Зашто се везујемо за цену у Ђенови а не за цену барела на светском тржишту?
„Ми смо поставили нашу цену као да у потпуности увозимо деривате. Као да не постоји ниједна рафинерија на тржишту. У овој ситуацији када имате несташицу дизела у Европи, ви сте ставили у повлашћен положај прерађиваче нафте односно компаније које имају рафинерије. Они купују сирову нафту, њу прерађују и тако добијају дизел. Њима је цена инпута сада нижа а ви им валоризујете по цени на тржишту дизела која је много већа. Они у нормалним околностима би вероватно узимали као референтну своју цену – цену нафте и можда је нешто кориговали за цену дизела на тржишту али сигурно не би узимали сто посто, у овом случају је то виша цена. Ми знамо да ће дизела бити све ређе у наредном периоду. Кад кажем дизел мислим на вишкове дизела. Постоји довољно рафинеријских капацитета у региону и шире да задовоље домаће тржиште. НИС може да произведе довољно дизела и бензина да задовољи сто посто домаће тржиште. Међутим имате вишкове дизела који полако падају а највећи разлог су санкције Русије. Русија је била велики извозник дизела на европско тржиште. Од фебруара 2023. долази потпуна забрана на увоз дизела. Тих вишкова дизела који се продају на Медитерану биће све мање. Не заборавимо да је био и штрајк рафинеријских радника у Француској што је довело до раста цене на Медитерану што је такодје довело до раста цнее деривата на берзи, опет на Медитернау, а ми се у односу на ту цену равнамо. Можда држава на почетку јесте овом контролом штитила потрошаче али у овом тренутку је она ову цену поставила повлађујући прерађивачима“, рекао је Радосављевић.
Зашто немамо сличну цену као Хрвати?
Он каже да наша рафинерија тешко може да буде под ударом санкција.
„У крајњем случају држава која је други највећи власник то не би смела да дозволи. До 2022. НИС је смањивао прераду руске нафте и куповао другу нафту јер он ису суштински под финансисијским санкцијама од 2014. Друго, сирове нафте има довољно на тржишту. Рафинерија ће увек наћи увек наћи довољно сирове нафте. Тако да ја ту не видим бојазан да ћемо ми остати без нафте“, рекао је он.
Према његовим речима ако се упоредимо са Хрватском требало би да имамо сличне цене гориве. Али то није случај.
„Требало би да имамо сличне цене као Хрватска – имамо слична државна захватања, они чак имају вишу стопу ПДВ а опет је наша цена виша. Кључни проблем је у начину одређивања реферетне цене. Она би могла да буде нижа. Нисам сигуран да када би се у овом тренутку цена препустила тржишту да она чак не би била и нижа од постојеће“, рекао је Радосављевић.
На констатацију да би препуштање цене тржишту могло да значи и да ина оде знантно горе, Радосављевић каже:
„Да, али ви донекле имате неку конкуренцију на тржишту. Имате отворено тржиште и велике играче у региону који би могли по тој некој цени да дођу овде и да ту цену спусте. Када је либерализовано тржиште то је у првом тренутку довело до раста цена. Али раст цена би уз друге добре услове довео и до раста конкуренције на тржишту. Код нас се није десио раст конкуренције у значајној мери. НИС овде држи 80 посто велепродаје.“
Држава изабрала мање зло
Одговарајући на питање да ли би можда било боље да држава промени паритет по коме се одређује цена да би омогућила већу флексибилност самог тржишта, јер цене горива утичу на инфлацију, Радосављевић каже да је држава одлучила да између два лоша решења спроведе оно мање лоше.
„Држава води један траде-офф између тога где ће да узме паре и шта ће да финансира. Она је одлучила да је боље да држи нижу цену струје и гаса а да пусти цене деривата да иду на горе. У тренутку када имамо најаву кризе у свету, велики дефицит буџета, држава негде мора да узме та средства. И она је одлучила да то буде баш овај сектор и потрошачи и привреда ће то морати да плате. Ми од два лоша решења бирамо нање лоше. У економском смислу држава је направила добар траде-офф“, рекао је Радосављевић.
Извор: Мондо
