Неодустајање Приштине од једностраних потеза и неефикасност западних актера да то спрече и затегнуте односе Београда и Приштине врате у оквире дијалога учинили су да недеља пред нама буде једна од последњих прилика кад се може спречити драматична промена ситуације на северу Косова и Метохије.
Иако је са свих утицајних светских адреса добио поруку да одложи рок за пререгистрацију возила и почне с формирањем Заједнице српских општина, косовски премијер Аљбин Курти и даље прети да ће од 21. новембра почети да примењује новчане казне од 150 евра за сваког ко не пререгиструје своје возило.
Одговорност на Приштини
Научни сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Митић каже за Курир да Приштина по ко зна који пут пали фитиљ, а да се од Београда очекује да устукне како буре барута не би експлодирало.
– Реторика Квинте, али и високог представника ЕУ за спољну и безбедносну политику Ђузепа Бореља, која релативизује одговорност Приштине већ је добро испробана тактика. Јасно је да се само дипломатском одлучношћу и делима на терену може спречити даљи напредак агенде коју спроводе Албанци и западне земље које стоје иза њих. Неприхватљиво је наседати по ко зна који пут на координисану тактику по којој Албанци запале фитиљ, а онда Запад тражи од Београда да буде конструктиван и пристане на нагризање сопствених интереса како буре барута не би експлодирало – упозорава он.
Митић оцењује да постоје три проблема која посебно угрожавају стабилност на КиМ. Како објашњава, први се тиче перцепције која је створена на Западу, а на коју рачуна Курти, да је сукоб у Украјини прави тренутак да се изврши притисак на Србију ради остварења максималистичких решења у корист Албанаца.
– Тај покушај стварања утиска о хитности решења косовског питања је вештачки и суштински контрапродуктиван за стабилност на Балкану. Други проблем је везан за подршку једностраним потезима Приштине од стране западних држава, а пре свега Немачке, због чега Курти и има осећај да може некажњено да тестира лимите стрпљења и косовских Срба и Београда. Најзад, трећи проблем је везан за покушај увлачења Београда у прихватање промене парадигме у разговорима Београд-Приштина, по којем се сва питања, чак и техничка, везују за имплицитно прихватање „Косова“ као независног ентитета – наглашава наш саговорник.
Позив на отпор
Како се приближава најављено кажњавање за таблице, на јавним местима на северу КиМ је све више графита који позивају на отпор Срба таквој одлуци Приштине.
– Од 21. 11. обавеза је сваког, отпор на сваком кораку, бригада север – садржај је једног од зидних натписа у боји заставе Србије, исписаног у северном делу Косовске Митровице, Звечана и Лепосавића. Претпоставља се да су аутори графита из групе која се и раније оглашавала сличним порукама. Полиција у Приштини саопштила је да истражује случај појављивања нових графита на зидовима и улицама на северу КиМ.
Иначе, због једностраних одлука Приштине око 3.000 Срба је пре десетак дана напустило све косовске институције, а непосредни повод за тај потез била је суспензија Ненада Ђурића, директора Регионалне дирекције Север, јер је одбио да својим суграђанима издаје опомене због поседовања регистарских ознака КМ.
Ђузеп Борељ упозорава
Београд и Приштина на ивици нове кризе
Високи представник ЕУ Ђузеп Борељ упозорио је да су Београд и Приштина „на ивици нове кризе“ и поручио да се мора изаћи из кризне логике и окренути се тражењу решења. Он је уочи састанка министара за спољне послове ЕУ у Бриселу подсетио да се 11. новембра састао с председником Србије Александром Вучићем и косовским премијером Аљбином Куртијем у Паризу и навео да је тамо „презентован предлог о којем треба да се разговара као добром начину да се изађе из ове ситуације“. Борељ је позвао обе стране да испуне своје обавезе и примене договоре потписане пре више година.
– Морамо да нађемо излаз за ову кризу. Изнели смо предлог за излазак из кризе, они треба да га размотре. Ради се о добром решењу – нагласио је Борељ.
Извор: Курир.рс
