Хоће ли бити новог мораторијума на кредите и потеза којим су банке умногоме олакшале отплату кредита током короне. Ово питање последњих недеља све је чешће међу дужницима имајући у виду континуирани раст рата на стамбене кредите али и инфлацију која отежава отплату и многих других зајмова. Сада се овим поводом огласила и гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.
На конференцији је Табаковић изјавила да због инфлације неће бити увођен мораторијум на кредите и да су “односи клијената и банака њихова уговорна ствар”. Истовремено је додала и да би НБС могла да иде на неку врсту олакшица.
„Клијенти који имају тешкоће у отплати кредита треба да се обрате својим банкама и да са њима договарају евентуалне могућности за олакшице”, рекла је Табаковић. Она је додала да је једино што би НБС могла да уради у том случају да, уколико се нађе неко креативно решење, “у свом делу регулаторних олакшица помогне банкама да то учине само у оним случајевима где је то заиста оправдано“.
Професор Економског факултета у Крагујевцу и бивши председник Удружења банака Србије Верољуб Дугалић рекао је да је ситуација у Србији због инфлације тежа него што је била у време короне. Зато, како је рекао пре неки дан, могуће је да се понови сценарио од пре две године када је Народна банка Србије због корона вируса прогласила мораторијум за отплату кредита.
Током короне, подсетимо, НБС је у два наврата омогућавала мораторијум на кредите односно застој у њиховој отплати и такву могућност је искористио највећи број дужника. Сада проблем имају корисници свих 150.000 стамбених кредита имајући у виду да им већ неколико месеци рата, због раста еурибора, континуирано расте. Примери говоре да је на рату од око 300 евра месечно, повећање ишло и до 90 евра.
– То би можда у једном тренутку било привремено решење, а трајно ће се наћи када се сузбију проблеми који су довели до настанка инфлације. Када инфлација крене, тешко се зауставља све док се не отклоне узроци који су до ње довели, а то је мало теже – казао је пре неки дан Дугалић.
Он каже да је оно што НБС може да уради је да смањи количине новца у оптицају и смањи тражњу, али и додаје да је то “погрешан лек за болест коју имамо”.
– Прави лек је да дође до нормализације у снабдевању струјом, нафтом и гасом.”
Кад је реч о расту референтне каматне стопе, он каже да је тешко рећи до које границе може да иде референтна каматна стопа, јер не знамо колика ће бити инфлација.
– Ако инфлација буде 30 одсто, онда ће и референтна каматна стопа да расте. Ако се инфлација задржи на неких 12 до 15 одсто, референтна каматна стопа неће превише расти – објаснио је Дугалић.
Опасност од инфлације већа од рецесије
Они који владају светом сматрају да је већа опасност од инфлације него од рецесије у коју ће ући светска економија, тврди професор.
– Рецесија се решава, али када инфлација крене то је спирала и њу је тешко зауставити. Кретање инфлације у нашој земљи увек подстакне велика понуда новца, односно експанзивна монетарна политика, а ми то нисмо имали. У овом случају то је лоша конкуренција. Произвођачи хране злоупотребљавају ову ситуацију и повећавају цену својих производа користећи ове околности које имамо и то онда повећава и општи ниво цена на тржишту – навео је Дугалић за К1.
Професор Економског факултета коментарисао је и дешавања на тржишту некретнина у Србији и рекао да се мали број станова купује на кредит.
– Већина станова се купује за кеш. Нормално би било да пореска управа или полиција дође и каже одакле вама 300.000 евра у кешу – каже он. Дугалић наводи да је много новца из Украјине и Русије унето у земљу, а да су некретнине један од начина да се заштити финансијска актива.
Извор: Блиц
