Немачки дипломата Волфганг Ишингер пре петнаест година предлагао је модел две Немачке као идеју за спор Србије и Косова.
Сада се, пише „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, идеја враћа на сто кроз немачко-француски предлог.
– Београд и Приштина се споре око регистарских таблица. Али, заправо се ради о будућности Косова – пише Франкфуртер алгемајне цајтунг, питајући се да ли је могуће решење по немачко-немачком моделу.
Како преноси „Дојче веле“ у чланку се описују маратонски преговори Вучића и Куртија у Бриселу, за чију је пропаст високи представник ЕУ Ђузеп Борељ окривио косовског премијера Аљбина Куртија.
– Потом се јавно укључио амерички амбасадор. Као представници најважније силе заштитнице Косова, амерички амбасадори у Приштини одувек су нешто попут незваничних вицекраљева које ниједан косовски шеф Владе не сме олако да игнорише – наводи угледни лист.
Док су новине биле у штампи, у Бриселу је обзнањено да је пао договор: Србија више неће издавати регистрације које гласе на косовске градове, а Приштина ће обуставити све активности око пререгистрације. Причаће се даље.
– Неспособност да се договори око релативно малих техничких питања заснива се на начелном конфликту – пише франкфуртски лист. Србија уз подршку Русије и Кине у Савету безбедности не признаје независност Косова и „блокира косовску изградњу државности где год је могуће“.
– У Приштини пак мањка увида да север Косова, у којем доминирају Срби, не жели потпуно да се интегрише у државу, посебно не претњама. Курти тврдоглаво одбија пристанак на формирање Заједнице српских општина и енклава на Косову, која је заправо потписана са ЕУ – додаје се у чланку.
– Како би се конфликт примирио, преноси се да је недавно један немачко-француски предлог подгрејао идеју коју је још 2007. на сто ставио немачки дипломата Волфганг Ишингер. Ишингер је тада био представник ЕУ у такозваној косовској Тројци, коју су чинили и један амерички и један руски дипломата. Она је у последњем моменту требало да испита да ли можда ипак има решења прихватљивих и за Београд и за Приштину, иако је Запад у том тренутку већ одавно био одлучио да подржи косовску независност – подсећа се.
Ишингер је 2007. управо за Франкфуртер алгемајне поменуо пример две Немачке:
– Постоји приступ немачко-немачког темељног уговора из 1972. у којем се није ни помињало оно што је деловало објективно нерешиво, то јест национално питање. Наравно да је стање између Србије и Косова друкчије, али не треба одбацити мисао да се из споразума искључи оно што делује нерешиво – рекао је тада Ишингер.
Такав модел, оцењује лист, нуди прилику да се супротна схватања о статусу Косова пресвуку у форму која би била прихватљива обема странама. У Основном уговору су Западна и Источна Немачка признале једна другој поштовање територијалног интегритета, али је званични Бон у пратећем „Писму о немачком јединству“ нагласио да се и даље држи циља уједињења.
– Тако би Београд де факто могао да призна Косово, али да у одговарајућем писму нагласи претензију која следи из домаћег Устава да се не одриче Косова – оцењује лист.
Мото таквог договора би, како је Ишингер често истицао, гласио „Слажемо се да се не слажемо“.
– Сада је очито Ишингерова идеја у основним цртама захваћена немачко-француским предлогом, о којем нема званичног документа, нити се зна садржај од речи до речи. Неизвесно је да ли се тај предлог може спровести – наставља Франкфуртер алгемајне.
– Један од разлога је што ЕУ, као најважнија посредница поред САД, тренутно не располаже ни штапом ни шаргарепом како би утицала на две стране. Њен некада најважнији мамац – перспектива чланства у ЕУ – више није реалан, а ЕУ за сада није нашла нову атрактивну понуду. То веома смањује спремност у Београду и Приштини да се, ако мора, пристане и на болне компромисе – закључује се у тексту.
Извор: Srbija Danas
