Свет

СВЕ ЈЕ ИШЛО ПО ПЛАНУ А ОНДА КРАХ! Русија губи статус енергетске суперсиле

Владимир Путин је почео рат који на дугорочне стазе неће моћи да добије. Русија ће изгубити статус суперсиле.

Русија је снабдевање енергијом претворила у економско оружје. Стратегија је очигледна у Украјини, где руски дронови и ракете бомбардују електране. Али то је такође очигледно и у Европи, где је Москва затворила славине за гас и вероватно дигла у ваздух гасовод. Међутим, изгледа да ће се главни план руског председника Владимира Путина сада изјаловити. Краткорочно, Путин ће заиста нанети економску штету земљама Европске уније — то је неизбежно. Али дугорочно, Русија једноставно не може да победи у овом енергетском рату. Путинов маневар само ће убрзати пропаст енергетског сектора његове земље и убрзати губитак њеног жељеног статуса глобалне енергетске суперсиле.

Руско коришћење енергената као оружје има три циља. Први, који је био примењив када су славине за гас још увек биле мање-више отворене, био је стварање неизвесности и спречавање земаља ЕУ да се припреме за оно што их чека. Други циљ је био уништавање европских економија. И на том фронту, руска стратегија функционише – еврозона ће вероватно забележити рецесију следеће године. У међувремену, Путинов трећи циљ је био да подстакне политичке поделе у Европи ширењем идеје да санкције изазивају енергетску кризу. Ово је, наравно, инверзија узрока и последице — одлука Русије да изврши инвазију на Украјину изазива кризу. Међутим, овај наратив је добио одређену снагу у ЕУ, пише Политицо.

Криза у Европи
Краткорочно гледано, Европа је у тешкој ситуацији. Економска и социјална криза се повећава, јер високе цене енергената подстичу инфлацију и кризу трошкова живота, која може потрајати две или три године. Осим тога, ствари би могле постати много горе него што су сада. Посебно хладна зима би повећала потражњу за енергентима, додатно погоршавајући притисак. Ситуација би могла бити још тежа у зимској сезони 2023/2024. године, јер су европске земље успеле да допуне своја складишта гаса овог лета, док је руски гас мање-више још увек текао. Међутим, можда то неће моћи да ураде пре следеће зиме. Јасно је да се не може порећи да су времена тешка за ЕУ, али може бити извесне утехе у чињеници да ће Путинова стратегија имати повратне резултате.

Уцена Москве је једном заувек убедила земље ЕУ да Русија није поуздан снабдевач енергијом. Као резултат тога, Европа удвостручује своје напоре да се ослободи зависности од руских угљоводоника, при чему се ЛНГ инфраструктура гради брзим темпом како би се повећао увоз из Сједињених Држава, Аустралије и Катара. Први од многих нових ЛНГ терминала ускоро ће се отворити и у Естонији, Летонији и Финској, а у току су преговори о новим уговорима о гасу како би се појачало снабдевање — из Алжира или Норвешке, на пример. Блок такође убрзава планове за развој обновљивих извора енергије. Овако делује да у року од три године Европи више неће требати руска нафта и гас.

За само два месеца од сада, блок ће зауставити скоро сав увоз руске нафте, остављајући руским нафтним компанијама потребу за алтернативним купцима. Ово не би требало да буде превише тешко, јер је потражња из Кине, Индије и неколико других земаља у успону и даље велика. Ипак, ове земље неће бити савршена замена за европско тржиште – које је некада било највећи руски купац јер ће сада очекивати велике попусте на цену руске сирове нафте. Поред тога, САД би могле да почну да уводе секундарне санкције на извоз руске нафте – додатно сужавајући руску продају. У међувремену, позиција Кремља изгледа још горе када је у питању гас. Русија извози свој гас путем гасовода, који су тренутно позиционирани да опслужују Европу. А изградња нових цевовода уместо њих захтевац́е време и новац – а довољнои нема ни времена ни новца.

Извоз гаса гасоводом подразумева и потписивање нових уговора са вољним купцима. И овде, опет, ствари изгледају тешко за Москву, јер је Кина тренутно једина земља која би могла да апсорбује више руског гаса, али Пекинг не жури да то учини.

Русија губи статус енергетске суперсиле
Ово није изненађење. Раст потражње за гасом у Кини је успорен, а Русија је такође јасно ставила до знања да није поуздан снабдевач енергијом. То је нешто што кинески лидери неће заборавити и природноће настојати да избегну да постану зависни од руског гаса. С обзиром на све ово, није претеривање рећи да ствари изгледају страшно за руски енергетски сектор, који представља једну трећину економије земље, око половине њених фискалних прихода и отприлике две трећине њеног извоза. Најновије прогнозе Међународне енергетске агенције (ИЕА) сада претпостављају да ће годишњи приходи Русије од извоза енергије пасти за више од половине до 2030. године – на 30 милијарди долара са 75 милијарди долара колико је износио пре почетка рата у Украјини. ИЕА такође верује да ће до 2030. године руски удео гаса којим се тргује на глобалном нивоу пасти на само 15 процената — у поређењу са 30 процената у 2021. Крајњи резултат за Москву: је овакав – у наредној деценији ће изгубити статус глобалне енергетске суперсиле али се проблеми Кремља ту неће завршити.

Због санкција, руске енергетске компаније више немају приступ западном финансирању и технологији. За Кремљ је ово егзистенцијална претња. Резерве њихових тренутних енергетских поља се постепено исцрпљују, а иако имају нова поља на Арктику, за њихово развијање биће потребна велика количина новца и врхунска западна технологија. Без приступа једном и другом, руска производња енергије ће се полако смањивати у наредним деценијама. Заједно са падом потражње за фосилним горивима како свет прелази на обновљиве изворе, све то значи да се енергетски рат који је сам Путин започео може завршити само лоше по Русију.

 

Извор: Мондо

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ

КАЛЕНДАР

новембар 2022.
П У С Ч П С Н
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
282930