Као и обично, Владимир Путин није био присутан када су се преносиле лоше вести. На дан када је Русија најавила повлачење из украјинског града Херсона, руски лидер је обилазио неуролошке болнице у Москви, не помињајући ту монументалну одлуку.
Уместо тога, руски министар одбране Сергеј Шојгу и командант у Украјини генерал Сергеј Суровикин, објаснили су у телевизијском преносу да задржавање Херсона више није одрживо.
Путиново ћутање било је још упадљивије у четвртак када је министарство одбране на свом дневном брифингу објавило да је „у складу са одобреним планом“ почело да се повлачи из Херсона, једине регионалне престонице коју је Москва заузела од почетка рата.
– Путин не жели да саопшти лоше вести и да преузме одговорност за ово повлачење. Он не жели да буде повезан са неуспехом. То је био његов модус операнди годинама – рекао је бивши високи званичник одбране за „Гардијан“, указујући на раније војно повлачење из североисточног украјинског региона Харкова, које је Путин на сличан начин игнорисао тако што је тај дан провео отварајући џиновски панорамски точак.
Експерти који помно прате Путина рекли су да је његова одлука да напусти Херсон такође подсећање на његову спремност да направи тактичке уступке када је притеран уза зид.
– Погрешно је рећи да се Путин никада не повлачи. Ово само још једном показује да Путин може да буде прагматичан. Ова одлука је очигледно била веома емотивна за њега, али он ју је прихватио. Он може да буде рационалан – рекла је Татјана Становска, политички аналитичар аналитичке фирме Р Политик.
Бивши званичник одбране рекао је да је повлачење из Херсона додатно разоткрило страшну војну ситуацију Москве на терену, која је била превише очигледна да би је Путин игнорисао.
Војни стручњаци су недељама предвиђали да ће се Русија борити да задржи Херсон, јер више не може да подржава трупе које су углавном одсечене од својих линија снабдевања.
– Дошло је до тачке у којој Путин једноставно више није могао да игнорише Суровикинова упозорења. Украјинска војска је једноставно имала предност у Херсону – рекао је бивши званичник.
Према извештајима америчких обавештајних служби које је у септембру цитирао „Њујорк тајмс“, руски председник је тог месеца одбио захтеве својих команданата на терену да се повуку из Херсона.
Одлука да се коначно повуче, стога, чини се да означава значајну промену у његовом размишљању. Према речима бившег одбрамбеног званичника, који је тврдио да је у редовном контакту са својим бившим колегама, Путин намерава да „замрзне“ сукоб док се његова војска прегрупише и обучи велики број новомобилисаних војника који, према званичним подацима, премашује првобитно најављених 300.000.
– Путину се не жури. Он то види као дужи сукоб великих размера са Западом. Он је по природи опортуниста. Његова стратегија сада је да види како ствари стоје до краја зиме, а затим да преиспита стратегију – рекао је званичник.
Херсонско повлачење је последње у низу војних пораза Русије. Али док је украјинска офанзива у Харкову изазвала бекство руских јединица и расцеп без преседана унутар Кремља, одлука о повлачењу из Херсона наишла је на разумевање од стране неких од најагресивнијих критичара вођења војне кампање.
Лидер Чеченије Рамзан Кадиров и оснивач плаћеничке групе Вагнер Јевгениј Пригожин, аплаудирали су повлачењу из Херсона, а први га је описао као „тежак, али прави избор између бесмислених жртвовања и спасавања непроцењивих живота војника“.
Становска је рекла да су њихови одговори сведочанство о жељи Кремља да учи из прошлих грешака.
– Овог пута, Кремљ је јасно координирао ово повлачење са агресивним проратним елементима унутар елита. Путин више није желео да види никакву јавну поделу – казала је.
Неки аналитичари су у именовању Суровикина прошлог месеца видели да Кремљ тражи уваженог војног команданта који би преузео политички ударац за повлачење.
– Било је очигледно да су именовање Суровикина и хвале које су му изнесене барем делимично последица потребе да се створи фигура за „срамне“ радње које Путин није желео да предузме у своје име – рекао је политички аналитичар Александар Баунов.
Војни експерти су такође рекли да је Русија жељна да избегне тактичке грешке направљене током хаотичног и неорганизованог повлачења Харкова, које је оставило стотине комада напуштеног тешког наоружања у рукама Украјине.
Руске снаге провеле су недеље пре најаве повлачења утврђујући одбрамбене положаје на источној обали реке Дњепар, где је касније и остатак војске заузео положаје.
– Ако Русија повуче своје јединице без великих губитака, вероватно ће бити у јачој позицији да задржи своје постојеће линије фронта како би задржала Донбас и Запорожје. Зато је критичан начин на који се повлачење спроводи – рекао је Роб Ли, виши сарадник у Америчком институту за истраживање спољне политике.
Губитак Херсона би такође могли да поздраве неки обични Руси шокирани Путиновом одлуком да нареди мобилизацију, рекао је Андреј Колесников који проучавао је ставове јавности према рату у Русији.
Он је указао на недавну анкету која је показала да док 44 одсто Руса и даље „дефинитивно подржава“ акције своје војске, само 22 одсто је „дефинитивно“ за наставак војне акције.
– Велики делови друштва, укључујући сегменте који подржавају Путина, уморни су од рата, а свако смањење губитака је плус за Путина – рекао је Колесников.
Није изненађење, додао је, што су Шојгу и Суровикин истакли очување људског живота као главни мотив повлачења из Херсона.
– У позадини већ постојећих забринутости које је створила мобилизација, прилично је непромишљено покретати велику одбрану Херсона која би могла да доведе до масакра – рекао је он.
Међутим, саопштење није задовољило све.
– Херсон је предат. Ако те није брига за ово, онда ниси Рус… Ако ово није болело, ништа не вредиш – рекао је Александар Дугин, крајње десничарски националиста чија је ћерка убијена раније ове године у експлозији аутомобила бомбе.
Дугин је затим на свом Телеграм каналу да изнео ретку критику за коју се чинило да је упућена Кремљу.
– Рат мора постати народни рат у пуном смислу те речи. Али власт мора да постане власт за народ… А не ово што је сада – написао је.
Извор: Блиц
