Свет

У РУСИЈИ ВИШЕ НИШТА НЕЋЕ БИТИ ИСТО! Путин усред рата мења начин владања

Кад је Владимир Путин прошлог месеца прогласио ратно стање у окупираним украјинским областима, руски председник такође је дао специјална овлашћења регионалним властима и створио утицајно ново владино тело задужено за координацију залиха за војску.

Док за просечног Руса та промена може да делује тривијално, Путин корак по корак полаже темеље за суштинско реконструисање руске политике, а све то стаје у оквир који је раније изнео човек који се сматра архитектом руске инвазије на Украјину – Александар Дугин.

Последица Путинових декрета је да сада регионални гувернери могу да ограниче цивилне слободе док федерална влада у Москви има могућност да помери економију на ратну основу. Различити региони добили су различита овлашћења. На пример, власти анектираног Крима могу привремено да изместе становнике, док оне у Москви могу да ограниче кретања возила.

Изневерен у Украјини од стране својих снага безбедности Путин сада тражи високе фигуре у цивилном бирократском апарату, а Координациони савет, основан крајем октобра, предводи премијер Михаил Мишустин.

Дугинов „рецепт“
Суштински је Путин наложио Савету да трансформише економију како би могла да подржи потребе његових снага у Украјини, а све то “мирише” на Дугинов “рецепт”.

Након што му је у августу у експлозији аутомобила у Москви погинула ћерка Дарија, утицајни руски идеолог поручио је Русима да је специјална војна операција на Украјину окончана и да се припреме за Трећи светски рат. Износећи своју “мрачну визију”, Дугин је рекао да то значи потребу за дубоком трансформацијом целокупног политичког и друштвеног система модерне Русије.

– Да се земља постави на ратне темеље – у политици, економији, култури и сфери информисања – рекао је он у септембру, додајући да се “све своди на рат са Западом”.

– Морамо да окупимо сав наш најдубљи национални потенцијал да одбијемо овај напад. Свим средствима: мишљењем, војном силом, економијом, културом, уметношћу, унутрашњом мобилизацијом свих државних структура и сваког од нас – навео је Дугин.

„Као Стаљинов комитет“
Неки државни медији упоредили су Путинов нови Савет са Државним комитетом за одбрану Јосифа Стаљина, основаним 1941. Комитет је био у функцији све до пораза нацистичке Немачке, а учествовао је у трансформацији совјетске економије и његове одлуке су биле обавезне за сва државна тела.

Док неки сматрају да је Путинова одлука исправна у погледу ефикасности управљања, бивши заменик министра финансија Сергеј Алексашенко указао је да је прерано рећи да ли Русија мобилизује своју економију. Он је “Москов тајмсу” рекао да никад није било тржишних принципа у државним одбрамбеним уговорима.

– Министарство одбране је издавало наређења и одређивало своје цене – рекао је он.

Шта ће радити Путинов Координациони савет?
Конкретно, поставиће се циљеви за снабдевање армије – контрола цена, добављача и логистике те изградња и опремање касарни и других војних објеката. Одлуке Савета нису обавезне само за званичнике, већ и компаније.

Мишустин је већ објавио да ће већи део руског производног сектора, укључујући мала предузећа, морати да производе опрему за војску. “Москов тајмс” пише да ће Савет, судећи по обиму његових овлашћења, донеке чак заменити и саму руску владу.

У покушају да добије рат, Путин ефективно спроводи политичке реформе и реконструише своју вертикалу власти. Како је истакао на првом састанку Савета прошле недеље, дошло је време да се “ажурира” руски систем власти. За среду је најављен нови састанак Путина са члановима Координационог и Савета безбедности, како је саопштио његов портпарол Дмитриј Песков. У затвореном делу догађаја, како је пренео Лифе.ру, Путин ће саслушати извештаје Мишустина, министра трговине Дениса Мантурова, те потпредседнике владе Марата Хуснулина и Татјану Голикову.

Поновна изградња структура моћи у ратно време, попут ове, је де факто признање да Министарство одбране није испунило своје циљеве у Украјини. Руски војници су се месецима жалили на недовољне залихе, а тек окончана делимична мобилизација говори за себе.

Од сада ће цивилни званичници имати задатак да снабдевају војску, а у процесу доношења одлука од доле на горе терет ће бити на савезној влади и локалним гувернерима. Другим речима, одговорност за непопуларне мере биће пребачена на регионалне званичнике.

Цивили у првом плану
Чланство Координационог савета је више цивилно него војно. Сем Мишустина ту су градоначелник Москве Сергеј Собјанин, потпредседници владе и виши финансијски и економски менаџери – уз приметни изостанак шефа Централне банке. Што се тиче руских “силовикија”, ту су шефови Министарства одбране, Федералне службе безбедности (ФСБ), Спољне обавештајне службе, Националне гарде, те Министарстава за ванредне ситуације и унутрашњих послова.

Све донедавно цивилни званичници су били усмерени на одржавање економске стабилности и привида међу грађанима да је рат далеко од њихових свакодневних живота. Релативно успешна изолација Русије од западних санкција – захваљујући напорима Централне банке и владе – била је кључна за очување Путинове популарности.

Али, сада председник гура цивилне званичнике на “прве линије”. Они су задужени за решавање проблема снабдевања армије и подизање морала међу војницима и то побољшавањем услова за трупе и обезбеђивањем да њихове породице добију обећане новчане исплате.

Након Путина, Мишустин
Мишустин је сада постао највиши менаџер руских ратних напора, након Путина. У томе ће му помоћи одлични односи које је изградио са ФСБ и другим безбедносним агенцијама током својих 10 година на челу Федералне пореске службе. Али, он је такође познат по заговарању ближих веза са Западом, чак и након што је постао премијер.

И сада је, у ратно време, Мишустин далеко имиџа руског “јастреба”, за разлику од рецимо бившег премијера Дмитрија Медведева. Извори “Москов тајмса” наводе да иако Мишустин “није либерал, никада није заиста подржавао (украјински) рат”. Ни он ни његов стари пријатељ Собјанин не долазе из редова ФСБ нити су познавали Путина у раним годинама његове каријере у Санкт Петербургу. Обојица сматрани за Путиновог наследника пре рата, до сада су приметно ћутали у вези инвазије на Украјину.

Али, Путинова реконструкција влада значи да сада цивилни званичници попут њих двојице неће више моћи да “седе на задњем седишту”. Јер управо они, а не силовикији како су многи претпостављали, чине кичму режима. Међу њима су многи које је инвазија ужаснула, а сада Путин жели да они заузму истакнуте улоге у текућем рату.

Шојгу деградиран
Парадоксално, Путинове снаге безбедности у које је уложио већину ресурса земље, показале су се неспособнима да се носе са захтевима сукоба.

Такође је приметно да је у новој Путиновој поставци руски министар одбране Сергеј Шојгу незванично деградиран. Након експлозије на Кримском мосту изгубио је позицију лидера на бојном тлу, а Путин је за руске снаге у Украјини задужио генерала Сергеја Суровикина.

Сада је Министарству одбране одузета чак и војна логистика, а Шојгу се нашао као члан Мишустиновог Координационог савета. Како наводи “Москов тајмс”, поверени су му само безначајни задаци, попут позивања страних колега да им износи тврдње о украјинској завери са “прљавом бомбом”.

Ипак, то не значи да ће га Путин напустити, посебно јер би замена министра одбране у ратно време – и другог најпопуларнијег политичара у земљи – била виђена као признање грешака.

 

Извор: Блиц

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ

КАЛЕНДАР

новембар 2022.
П У С Ч П С Н
 123456
78910111213
14151617181920
21222324252627
282930