Северна Косовска Митровица као бесцаринска зона – ових дана чуло се од специјалног изасланика Стејт департмента за Западни Балкан Габријела Ескобара, чиме је стара-нова идеја поново стављена на сто.
Шта то тачно значи, ко би ту и шта требало да ради, ко ће имати користи од ње, или је посреди још једна од тактика за гашење косовског пожара, само су нека од питања, за сада без неког конкретнијег одговора.
Тим пре што, ако се погледају тренутне околности, од постављања барикада, преко хапшења бивших полицајаца, Срба који су напустили косовске институције, упорних једностраних потеза Приштине око личних докумената и регистарских таблица, па и размењених тешких речи, тешко је замислити да је ова идеја остварива.
Ипак, саговорници „Блица“, сматрају да је сасвим могућа, оцењују да би од ње сви били на финансијком добитку, али указују да је то тек део економске слагалице којом би се ставила тачка на вишедеценијски проблем.
Иако ово није први пут да се за њу чује, јесте да о њој говори неко ко представља САД, што је у конкретном случају управо Ескобар.
Доста свађа, дајте економију
Објаснио је и зашто баш овај град.
– Северна Митровица је на раскрсници четири врло динамичне земље: Косова, Северне Македоније, Албаније и Србије. Север Косова, Северна Митровица, би могле да постану бесцаринска зона, један центар за дистрибуцију, за превоз за отворени Балкан и заједничко регионално тржиште. Ми видимо прилике ту које ће помоћи свим земљама у региону, а не само Србији и Косову – сматра он.
Уместо да се свађамо о издавању државних докумената, поручује, хајде да разговарамо о уклањању потребе за неким од тих докумената.
– На пример, да имамо зону слободне трговине за цео регион. Да отворите фирму у Црној Гори и онда да послујете на читавом Западном Балкану. Постоје прилике да употребимо ову кризу да нађемо стварна решења за овдашње грађане – навео је, и уједно са тим поменуо и да би се у перспективи могле увести и јединствене таблице са којима би све земље Западног Балкана путовале у ЕУ.
Митровица као Дубаи
Најмање две особе мисле исто као и он, а то су и јавно рекле још раније. Међу њима и бивши министар спољних Косова Беџет Пацоли који је још у новембру 2012. изнео исту замисао, и заложио се да север буде бесцаринска зона, попут, како је рекао, зоне Џебал Алија у Дубаију.
– Север је болна тачка и било би пуно једноставније када би Косово директно разговарало са Србима како живети даље, економски сарађивати, укинути границу, омогућити слободно кретање људи, робе и капитала. Од 2007. се залажем да се економским средствима реше многи проблеми. Сматрам да је на северу одавно требало да се интервенише инвестицијама – објаснио је Пацоли.
Подржао га је годину дана касније тадашњи председник општине Митровица Агим Бећири, оцењујући да би то „приближило Косово ЕУ“. Чак се и кренуло у реализацију, 13 од потребних 16 институција дало је, како је рекао, дозволу, али се убрзо од ње одустало.
Међутим, не треба одустати од оних ствари које би помогле да се побољша положај Срба и осигурава економска корист, а управо је на том путу предлог о бесцаринској зони, каже за „Блиц“ доцент на Факултету политичких наука Милан Крстић.
– Читава логика политике САД темељи се на томе је потпуно прихватљиво и пожељно економски повезати различите народе. Са њом наставља и Бајденова администрација, што представља континуитет у односу на Трампа, а њени елементи виде се и у давању подршке Отвореном Балкану и споразумима Берлинског процеса. До повезивања би се дошло инфраструктурном сарадњом и бесцаринском зоном, а све то укључује и ЗСО као могући економски потенцијал. Намера САД је да се кроз благостање народи дугорочно помире, и да дође до стабилности у региону – истиче он.
Сви овакви предлози, а нарочито ако би их пратила помоћ Америке у инфраструктури и подстицајима, представљају добар пут за договор, сматра Крстић.
Што се тиче користи од економског повезивања имала би та територија, био би омогућен лакши улазак инвеститора и промет робе. Али, далеко од тога да је довољно. Не може све кроз економске аранжмане да се реши, остаје и онај политички део – указује Крстић.
Рачун без крчмара
А шта то конкретно значи?
Одговор за „Блиц“ даје економиста и некадашњи универзитетски професор др Љубомир Маџар. Он сматра да штете од тога оваквог корака не би било.
– Боље се и јефтиније се тргује, отварају се простори за развијање делатности које не би могле рентабилно да послују уз постојеће административне аранжмане. Привреди би се дало више ваздуха и могла би да дише пуним плућима. А чим има нове производње, онда има и нових радних места. Светско искуство је искључиво позиотивно, те би принципијелно говорећи било прихватљиво, и за Косовску Митровицу – каже Маџар.
Бојазан је, додаје он, да ли се прави рачун без крчмара и да ли ће тамошњи премијер Аљбин Курти желети то да реализује. Зато остаје питање, и да ли је идеја спроводива?
Ако је до утицаја да се замисао убаци у погон, САД је свакако један од играча који има ту моћ. То за Блиц каже политички аналитичар из Приштине Фатмир Шехоли.
– Сваки предлог који долази од стране америчке администрације треба најозбиљније размотрити. Сматрам да је сваки корак који има за циљ развитак економије и олакшање за грађане добронамеран – напомиње Шехоли.
Шта је слободна зона?
У њима се, како се може видети на сајту Развојне агенције Србије, могу обављати све врсте пословања и индустријских активности укључујући производњу, складиштење, паковање, трговину, банкарство и осигурање.
Слободне зоне могу оснивати и њима могу управљати и домаће и стране компаније. Зараде и приходи које се остваре унутар слободне зоне могу се трансферисати у било коју државу, укључујући Србију, слободно без претходног одобрења, без наплате пореза, царина или такси.
На овај начин стварају се огромне могућности за сарадњу домаћих и страних индустрија. Пословањем у слободним зонама, инвеститору се обезбеђују специјалне олакшице и повлашћени порески режим (ослобађење од ПДВ-а и царине на увоз сировина и материјала намењеним производњи робе за извоз, машина, опреме и грађевинског материјала).
Увоз и извоз робе у зону је неограничен. Роба која се из зоне увезе на домаће тржиште подлеже режиму увоза стране робе. Послодавцима унутар слободне зоне омогућен је закуп пословних просторија, радионица, складишта под повољним условима.
Извор: Блиц.рс
