Јединство Европске уније у вези са санкцијама Русији почело је да посрће јер страх од последица ембарга на посрнулу економију Европе слаби решеност Запада да „казни“ Москву звог специјалне операције у Украјини.
Лидери ЕУ су се у четвртак договорили о деветом пакету санкција али су разговори били оштри. Пољска и балтичке земље, традиционално непријатељске према Москву, залагале су се за оштрије мере, док су западне земље, попут Немачке, биле неодлучне.
Неке, као што су Белгија, Грчка и Мађарска која се и даље у великој мери ослања на руске енергенте, одустале су од даљих свеобухватних мера, рекле су дипломате ЕУ за Ројтерс.
„Постаје све теже увести санкције које погодити Русију а неће изазвати штету ЕУ“, рекао је портпарол белгијске владе.
Европска унија је, наводи агенција, показала уједињени фронт против Русије после почетка специјалне војне операције у Украјини, што је неуобичајено за блок од 27 земаља где супротстављени гласови често претварају дебате у маратонске састанке.
Санкције су већ уведене низу компанија и руских појединаца, док су прелети руских авиона забрањени, а пословање са неколико руских банака забрањено. Али проналажење заједничког језика сада је постало теже.
После овонедељних разговора, литвански министар спољних послова Габријелијус Ландсбергис описао је најновији споразум о санкцијама као „пропуштену прилику“, рекавши да је разочаран што су државе ЕУ провеле више времена разговарајући о изузећима него о оштријим корацима.
Најновије мере су биле усмерене на субјекте повезане са руском војском и две руске банке. Напетост се, ипак, осећала током разговора.
Пољска и балтичке државе, ближе линији фронта, тражиле су оштрије мере против руског гаса, нуклеарне енергије и залагале су се против изузећа на продају руског челика и дијаманата.
Неки у тој групи тражили су да се санкционише и „Гаспромбанка“, централна институција за плаћање енергената, што многи нису прихватили.
„Тражићемо од Немачке да промени своју политику. Није фер да се Немачка ослања на Пољску да је одбрани од претње рата„, рекао је Радослав Сикорски, бивши министар спољних послова Пољске, а сада члан Европског парламента. „Само зато што сте богатији и већи не значи да сте увек у праву“, додао је.
Москва је поручила ЕУ да су им се санкције обиле о главу јер су цене енергената скочиле, а руска економија је остала отпорна.
Поједине мере ЕУ немају логике. Брисел је наметнуо ограничење цена руске нафте али како се нафта продаје испод тог лимита, приходи и даље иду Москви. Иако је мера „рекламирана“ као казна за Русију, поједини званичници кажу да је главни циљ био да се обезбеде руске испоруке.
Европске дипломате и званичници рекли су Ројтерсу да је стрпљење блока при крају.
„Сада смо опрезни са санкцијама, да не бисмо отишли толико далеко да тотално оштетимо европску економију“, рекла је Едита Хрда, амбасадорка Чешке Републике у Европској унији, која председава ЕУ.
„Ако подстакнемо одређене кораке против Русије, неке политичке лидере би то могло коштати посла. Морамо дати земљама времена да се прилагоде. Потребна нам је просперитетна Европа да бисмо помогли Украјини“, рекла је Хрда.
Мађарски премијер Виктор Орбан од самог почетка се противи санкцијама, назвавши их „бомбама“ које уништавају мађарску економију.
Други су дискретнији и воде рачуна да оставе простора за поновно успостављање односа са Русијом.
Немачки канцелар Олаф Шолц рекао је овог месеца да ће ЕУ „пооштрити санкције Русији све док Путин настави свој рат“ али је такође поручио и да би требало поново да постоји прилика за економску сарадњу са Русијом после сукоба.
Извор: РТ Балкан
