Водило се рачуна о томе да се ограничењем не натера режим у Москви на значајно смањење производње.
Ограничење цене руске нафте од 60 долара по барелу које су договориле земље чланице Г7 и ЕУ неће бити довољно да се Кремљу одузме велики део прихода идуће године. Економисти тврде да, чак и ако би дошло до пада производње сирове нафте, руски челник Владимир Путин има довољно новца за ратовање, барем за сада, пише Блоомберг.
„Горња граница од 60 долара по барелу изгледа великодушно. То је близу нивоа које је тржиште проценило за 2023. годину и ниво предложене у руском прорачуну“, рекла је економиста Софија Донетс.
Европски званичници су похвалили горњу границу, која је договорена прошле недеље након вишемесечних преговора између САД-а и савезника, као метода за финансијско исцрпљивање руске ратне машине.
Русија још није одговорила на ограничење, али највиши руски званичници кажу да планирају да наставе да преусмеравају токове гаса и нафте у земље као што су Кина и Индија које не прихватају ограничење цена.
Буџетски дефицит покривен са лакоћом
Чак и без ограничења на нафту и гас, и уз ограничења због уведених санкција, Кремљ је очекивао да ће порески приходи пасти за скоро 25 одсто од нафте и гаса, у складу са падом производње и цена.
Чак и уз повећану потрошњу због рата, Русија је успела да са лакоћом покрије буџетски дефицит коришћењем фонда националног богатства и задуживањем на домаћем тржишту обвезница, где санкције остављају инвеститорима мало алтернативе.
Пад цене нафте за 10 долара могао би да значи пад прихода за 16 милијарди долара (1 трилион рубаља), оцењује фински економиста Олга Беленкаја.
У стварности, разлика је мања, јер су у буџетску цену урачунати трошкови као што су акциза и осигурање, који нису укључени у цену.
У ствари, ако договорена горња граница цена смањи приходе од извоза следеће године, то би могло резултирати ослабљеном рубљом следеће године, што би додатно подстакло буџет. Пошто порези на енергију долазе углавном у доларима или еврима, њихова вредност у рубљама, што је важно за Кремљ, расте када руска валута слаби.
Наталија Лаврова из финансијске групе БЦС рекла је да би учинак могао бити довољан да омогући влади да испуни циљеве усред смањења прихода од енергије за следећу годину, чак и ако горња граница задржи цене испод 70 долара у буџету.
Једно је сигурно – удар на извоз енергената на највеће руско тржиште представља најболнију тачку за Кремљ.
Тренутна прогноза руске владе о паду производње нафте од скоро 9% следеће године значиће око 1 до 1,4 трилиона рубаља (22 милијарде долара) изгубљеног прихода, наводи Блумберг. Ниже цене диктиране санкцијама и другим ограничењима извоза могле би да смање приход Кремља за додатних 500 милијарди рубаља (скоро 8 милијарди долара).
Фискални притисак ће се повећати
„Све у свему, БДП ће пасти за 1%. Верујемо да ће мањак прихода притиснути владу на фискалну штедњу. То би довело до јачег пада БДП“, а од 3%, оцењује руски економиста Александар Исаков.
Русија је ушла у рат са снажном финансијском позадином, годинама се припремајући за санкције које би донела ратна агресија. Међутим, очекује се да ће дефицит ове године достићи 3,7 бруто домаћег производа, највећи од врхунца постигнутог током пандемије 2020. године.
Кремљ је увео једнократно повећање пореза Гаспрому како би надокнадио пад прихода ове године, пошто је енергетски гигант имао користи од наглог раста цена чак и када је обим извоза опао усред рата. Ипак, нафтни сектор остаје највећи извор прихода.
Кремљ је до сада могао без већих проблема да покрије шири дефицит, користећи национални фонд и више се задужујући на домаћем тржишту, где су локални инвеститори видели да су њихове алтернативе ограничене због санкција.
Међутим, Олег Вјугин, бивши високи функционер Министарства финансија РФ, упозорава да ће фискални притисак само расти.
„Главни проблем руског буџета је то што они желе да потроше много више него што заиста могу да приуште. Чињеница да морају да уроне у фонд националног богатства да би покрили дефицит је јасан знак да почињу проблеми“, сматра Вјугин.
Извор: Мондо
