Дугогодишњи директор Савезне Управе царина Савезне Републике Југославије Михаљ Кертес преминуо је у 75. години живота
Рођен је 29. августа 1947. године у Бачкој Паланци, у тадашњој ФНРЈ. Као дугогодишњи директор Савезне Управе царина Савезне Републике Југославије, обезбеђивао је логистичку и финансијску подршку за наводно разне тајне операције тадашњег режима, преноси Република. Завршио је основну и средњу школу, као и вишу „Школу за Управљање“, смер социјални рад, у родном граду.
Почео је да ради као социјални радник у градској администрацији, постао члан Савеза комуниста Југославије 1974. На локалном нивоу је напредовао до позиције секретара градског комитета Савеза комуниста, за кога је постављен 1986. године.
Током трансформације Комунистичке партије у Социјалистичку партију Србије, постао је поборник Милошевићеве политике. Његов успон у високу политику је почео током Антибирократске револуције, устанка против „старог режима“ и подржавајући Милошевићеву политику – започео протесте у Бачкој Паланци и водио протесте до Новог Сада.
Јогурт револуција
Догађај, познат као „Јогурт револуција“, је довео до оставке покрајинског вођства и постављања вођства оданог Милошевићу. Његова изјава „Зашто се ви као Срби плашите Србије, кад се ја као Мађар не плашим?“, га је посебно прославила.
Захваљујући тој улози, убрзо је постао члан Председништва, и 1990. је изабран за посланика парламента, и то као посланик из Гроцке – београдског приградског насеља где никада није живео – под врло сумњивим околностима. Након тога је постављен на чело службе Државне безбедности Савезног министарства унутрашњих послова и за помоћника федералног министра иностраних послова Петра Грачанина.
Прислушкивач
Тадашњи премијер Милан Панић га је отерао након инцидента на Лондонској конференцији, када је откривено да је наговорио Владислава Јовановића да носи прислушкивач, да би он могао да прислушкује конференцију.
Врх Кертесове каријере је позиција директора Савезне Управе царина, на коју је постављен 1993, и коју је држао до 2000. Та позиција му је наводно омогућавала да наметне какву год таксу је хтео на увоз и извоз роба, а функција царина је била пуњење државног буџета из сенке.
Бог царине
Током своје „владавине“, био је човек коме је Милошевић неограничено веровао, а проглашаван је и богом царине. Са своје позиције, наводно је делио огроман број поклона, углавном возила и луксузне робе, и то неразвијеним селима, разним локалним и државним представницима, те разним припадницима специјалне полиције, војске…
Током своје политичке каријере, био је човек неограничене власти у свом родном граду Бачкој Паланци. Поред његове (самопризнате) љубави према пецању мрежом и динамитом, остао је упамћен и по вожњи по граду блиндираном лимузином до куће његове мајке. Имао је моћ да отпусти ко му се год није допадао и да награди лојалне. Од укупно 2.300 запослених у Савезној Управи царина током његовог мандата наводно око 800 је било из његовог родног града.
Пад Милошевића
Након збацивања Милошевића 5. октобра 2000, активисти Демократске опозиције Србије су провалили у централу Управе царина, наводно га затекавши како са сарадницима уништава документацију. Од ствари нађених у згради су и 1,3 милиона долара (у разним валутама), 10 блиндираних лимузина… Након кратког притвора, било му је дозвољено да напусти зграду.
Након два поновљена суђења, у фебруару 2007, осуђен је на 2,5 године затвора због обезбеђења возила убицама опозиционих политичара у атентату на Ибарској магистрали 1999.
У септембру 2007. је оптужен за злоупотребу положаја и проневеру. Између осталог, тужилаштво је теретило групу која се састојала од Слободана Милошевића, Јована Зебића и Николу Шаиновића за пренос 38 милиона немачких марака на кипарске банке, где им се губи траг.
Извор: Блиц
