Сва је прилика да Немачка ништа не жели да препусти случају, и јасно ставља до знања да без ње око косовског питања ништа неће моћи да прође. То је јасно ставила до знања приштинској влади, којој је поручила без увијања да уколико не формира Заједницу српских општина (ЗСО), може да се опрости од чланства у Савету Европе.
Међутим, интересовање Берлина за ЗСО није само у овом јасном ставу немачке амбасаде у Приштини, већ се може посматрати и кроз неколицину других потеза.
Примера ради, како је председник Србије Александар Вучић открио пре два дана, немачка невладина организација „Фридрих Еберт“ почела је да прави статут ЗСО, а управо је предлог о томе како би она могла да изгледа такође потекао из Немачке још крајем октобра прошле године. Не треба заборавити ни да је један од аутора француско-немачког предлога за Косово управо Берлин.
Више неко икада, Запад је последњих месеци јединствен у ставу да се ЗСО, која је договорена Бриселским споразумом још пре 10 година, мора формирати.
Порука јасна, последице још више
Ово је поновила и Немачка у неколико наврата, а онда је пре неколико дана уследила и опомена а, неко би могао да протумачи, и отворена претња Приштини.
Тако је амбасада Немачке у Приштини саопштила је да је „већину за чланство Косова у Савету Европе тешко обезбедити док год власти у Приштини буду одбијале да формирају ЗСО“.
Шта више, како су рекли у одговору за „Коху“, неоснивање ЗСО неће бити препрека за Косово само у погледу постизања неопходне већину за аплицирање за чланство у Савету Европе, већ ће представљати и „озбиљне препреке у даљем процесу придруживања ЕУ“.
Са Београда прешли на Приштину
Занимљиво је и да је Немачка, бар је такав био утисак, је до пре неколико недеља много више притискала Београд, и то за разне ствари: од уклањања барикада до увођења санкција Русији. Сада, берлинска невладина организација ради статут ЗСО.
– Обавештавају нас да „Фридрих Еберт фондација“, немачке странке СПД (странка канцелара Шолца), прави нацрт Статута ЗСО. Да немачка невладина организација говори о компетенцијама ЗСО. Није то ваш посао, постоји српски управљачки тим који треба тиме да се бави. Није то ваш посао. Ко сте ви да се бавите ЗСО? Какве везе ви имате са Србима – рекао је председник Србије Александар Вучић који је, како је сам рекао, „посебно полудео од беса“ због тога.
Два правца немачког интересовања
Спољнополитичка аналитичарка Сузана Грубјешић примећује да је „немачка влада показала веће присуство и заинтересованост за Западни Балкан и то двоструко: преко ЕУ и билатерално, а нарочито за два кризна подручја, Косово и БиХ“.
– Београд и Приштина добили су јасне поруке шта се очекује од њих, а то је превасходно напредак у дијалогу уз посредовање ЕУ. Није изненађење што и Немачка сада инсистира на формирању ЗСО, јер је јасно да је десетогодишње одбијање косовских власти довело дијалог у ћорсокак, а ситуацију на северу Косова на ивицу сукоба – каже она за „Блиц“.
Како додаје, да би регион напредовао, није довољан Берлински процес, већ и решавање спорова који нарушавају стабилност и подгревају страхове да би сукоб у Украјини могао да се прелије и на Западни Балкан.
Грубјешић објашњава да је веће ангажовање немачке владе највидљивије је кроз немачко-француски план по коме би Београд и Приштина требало да у релативно кратком року постигну споразум.
– Отуда потиче и рад немачке фондације ФЕС на изради Статута ЗСО, иако је управљачки тим у складу са Бриселским споразумом урадио статут и послао га у Брисел још 2018. године. Увођењем још једног специјалног изасланика за регион, овај пут за праћење дијалога између Београда и Приштине Јенса Плетнера, саветника канцелара, немачка влада је јасно ставила до знања колико јој је важно решење овог питања – истиче она.
Каква ће бити ЗСО?
Сличнг мишљења је и научни саветник са Института за европске студије Слободан Зечевић, који међутим истиче да је кључно питање каква ЗСО ће бити формирана.
– На Западу је очигледно сазрела свест да се ЗСО као део Бриселског споразума мора формирати. С тим што се сада поставља питање да ли ће се ЗСО формирати у складу са Бриселским споразумом или ће бити могуће неке импровизације или тумачења. Проблем је што је Бриселски споразум већ протумачен и договорен као одраз воље две стране – оцењује он за „Блиц“.
Како каже, свака промена тог споразума пост фестум доводи практично до нових преговора, и додаје да је Запад је увидео да без формирања ЗСО српски народ не може да опстане.
Услов за наставак дијалога
Кад се све ово сагледа, не би било погрешно помислити да је Немачкој врло стало да се што пре одмрзну преговори Београда и Приштине и да до помака дође. То илуструје и председник Центра за спољну политику Драган Ђукановић, који каже да је Немачка заједно са Француском направила најновији предлог споразума за решавање косовског питања који, између осталог, предвиђа децентрализацију КиМ и заштиту права Срба.
То је, каже, уосталом договорено и 2013. године Бриселским споразумом.
– Поред тога и ЕУ и САД већ месецима указују на нужност формирања ЗСО. Без обзира на то, тешко је предвидети потезе Куртијеве владе и да ли ће бити основана ЗСО – каже Ђукановић.
Међутим, по његовом суду, ЗСО ће свакако бити формирана како би се наставио дијалог Београда и Приштине.
– То што је организација „Фридрих Еберт“ објавила да је почела израду статута ЗСО не мора ништа да значи. Тај нацрт може да има само саветодавну улогу јер су Бриселским споразумом јасно утврђене процедуре ко је задужен за писање статута ЗСО. То је српски управљачки тим – каже он.
Извор: Курир
