Србија

ПОНОВО НОВИ УСЛОВИ ЗА УЛАЗАК СРБИЈЕ У ЕУ! Више не траже од нас само санкције Русији и признање Косова?

Да се напредак Србије на путу ка Европској унији не мери само “признањем Косова” и увођењем санкција Русији, потврђује и нова Резолуција Европског парламента. Фокус ЕУ, што се наше државе тиче, враћен је поново на стање демократије и владавине права. Властима у Србији послата је јасна порука да без помака у овим областима неће бити напретка у процесу придруживања, дакле нема отварања нових поглавља.

У Резолуцији ЕП, чији је аутор председник комитета за спољне послове ЕП Давид Мекалистер, пре свега се наводи да се Србија као земља која тежи европској интеграцији „мора придржавати заједничких вредности и права ЕУ”.

Наглашава се да је потребно да земље кандидати са Западног Балкана у потпуности ускладе своје политике са спољном полтиком ЕУ, а посебно с политиком санкција против трећих земаља.

У резолуцији се, како се могло чути током дебате у ЕП, позивају Европска комисија и државе чланице да се користе овом политиком као алатом за побољшање сарадње са земљама Западног Балкана.

Током расправе о резолуцији истакнуто је, међутим, и да ЕУ мора да појача веродостојност процеса проширења на начин да се очува његова утемељеност на заслугама. А те заслуге су поштовање демократије, основних права и владавине права у оквиру поглавља 23. и 24.

С тим у вези, изражава се забринутост и због рада комесара за проширење Оливера Вархељија. Наводи се управо то да је “намерно настојао да заобиђе и поткопа улогу демократских реформи и реформи владавине права у земљама које хоће да се придруже Унији“.

А фокус с тога ни у једном тренутку, очигледно, није требало да буде склоњен.

То у разговору за Нова.рс потврђује и председница Европског покрета у Србији Јелица Минић.

“Фокус са демократије и владавине права није изгубљен, чак се у Резолуцији ЕП врло експлицитно каже да ће се даље отварати поглавља само ако се појача посвећеност реформама у области владавине права и ако се демонстрира праћење спољне и безбедносне политике ЕУ. Подсећа се да Србија као земља која тежи чланству у ЕУ мора да се посвети примени заједничких вредности Европске уније. То је основни предуслов за даљи процес придруживања”, каже Минић.

У сваком случају, сматра да је нова Резолуција ЕП на неки начин променила редослед приоритета.

“Спољна политика и геополитичка питања су приоритет у целој Европској унији, али то не значи да је владавина права стављена на страну. Инсистира се и на слободи медија, говора, политичког плурализма. Нема ни говора да се од тога одустало”, каже Минић, а то потврђују управо критике на рачун комесара за проширење Оливера Вархељија.

Говорећи о њему, Минић каже да је он већ извесно време тема у ЕУ.

„Ово није први пут да се прозива и да се тражи испитивање његовог ангажана и да ли је испунио своје обавезе из уговора ЕУ, тиме што је практично избегавао и занемаривао централну улогу демократских реформи и владавине права у земљама које приступају ЕУ, не само у Србији. Комисија мора да спроведе једну независну истрагу и утврди у којој је мери то штетило процесу приступања”.

Није новост да су у Србији демократија и владавина права у озбиљном проблему и самим тим највећа препрека на путу ка ЕУ. Нашој земљи се то годинама спочитава, али се потпуни застој у процесу евроинтеграција од почетка рата у Украјини “правда” одбијањем наше државе да уведе санкције Русији, а ту је и захтев за признањем Косова.

Начин на који се разговара у Србији удаљава је од ЕУ
То, међутим, нису почетак и крај ове приче. Постоји много ствари између великог слова и тачке у реченици, о чему је у интервјуу за Нова.рс говорио и специјални изасланик немачке владе за Западни Балкан Мануел Сарацин.

“Очекујемо од Србије да учини више по питању одређених тема, и ту не говорим само о Косову и усклађивању са спољном политиком ЕУ, вец́ и о домац́им питањима као што су стање демократије и владавине права. То су веома важне теме које се односе на развој политичке културе. То, наравно, није задатак само председника Вучиц́а, вец́ целе политичке сцене, али у чему, пре свега, видим његову одговорност. Начин на који се разговара у Србији удаљава је од ЕУ и мислим да је неопходно размислити како то променити. То није само његов задатак, јер увек постоје две стране, али сматрам да је ово важан део његовог посла и волели бисмо да радимо заједно на томе”, рекао је Сарацин и додао да Србија не може да буде део ЕУ без слободних медија и демократије.

“С једне стране, веома је тешко из иностранства говорити о тим темама, али морам да кажем да имам осећај да постоје проблеми у делу који се односи на слободу изражавања мишљења које је другачије од већинског, да постоје проблеми са плурализмом мишљења на политичкој сцени и да постоје посебни проблеми у области слободе медија. Не само у Србији, већ и у региону. Што се тиче Србије, волео бих да Влада буде више ангажована на томе да створи атмосферу где ће критичко новинарство и критички активизам бити нешто што се подразумева у јавном дискурсу, а не нешто што ће лако угрозити појединце. То је мој осећај и то говорим као пријатељ Србије. А кад говоримо о будућности Србије као чланице ЕУ, морам да нагласим да се наши критеријуми не односе само на економију, спољну политику или Косово. Важна је и политичка култура, владавина права и демократија у Србији и стога очекујемо да Скупштина и Влада направе позитивне кораке у том правцу”, закључио је Сарацин.

 

 

Извор: Нова

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ

КАЛЕНДАР

јануар 2023.
П У С Ч П С Н
 1
2345678
9101112131415
16171819202122
23242526272829
3031