Реформа коју је најавио Кремљ предвиђа појачање руске војске за 350.000 људи.
Како ће бити регрутован толики број новог војног особља? Како ће се финансирати толика количина нове опреме?
Русија жели да повећа своју војску за још 350.000 војника на 1,5 милиона људи. Као образложење за ту одлуку руски министар одбране Сергеј Шојгу недавно је рекао свом заменику да се „војна сигурност државе“ и „нови субјекти“, како описује подручја Украјине које је Русија незаконито припојила, али и сигурност „критичних објеката“ у земљи, могу гарантовати само „ако се ојачају најважније структурне компоненте оружаних снага“.
Према његовим речима, реформа која почиње ове године требала би да буде завршена 2026. У склопу тога треба обновити бивше војне округе Москве и Лењинграда (данашњи Санкт Петербург), створити нове формације трупа у подручјима Украјине под руском окупацијом и формирати дванаест нових мобилних дивизија.
Армијски корпус у региону Карелије
Осим тога, у регијону Карелија ће да се формира нови корпус. У састав копнених снага ће бити укључене три мотострељачке дивизије и две дивизије ваздушно-десантних трупа.
„Корпус у Карелији је одговор на ширење НАТО“, каже израелски војни стручњак Давид Шарп, који долази из Украјине. Руска регија Карелија граничи с Финском, која је, као и Шведска, поднела захтев за чланство у НАТО.
Према Шарповим речима, руски агресорски рат против Украјине показао је да руска војска бројчано није способна да испуни своју мисију окупације Украјине. Осим повећања војске, Москва жели да промијени и организацију трупа. „Реформа ће да убрза прелаз из бригада у дивизије, што јединицама даје више аутономије. Промене су усмерене на дугорочне циљеве, а мање на корекцију тренутне ситуације на фронту“, каже овај експерт.
Одакле нови војници?
Но, најважнија тачка најављене реформе – повећање војске за 350.000 људи – отвара питања међу посматрачима. Како ће се попунити нове јединице?
У Русији данас сви мушкарци између 18 и 27 година имају обавезу служења војног рока. Отприлике 270.000 регрута се регрутује за једногодишњу службу у пролеће или јесен сваке године, што је само део ове старосне групе. До сада су многи мушкарци успели да избегну регрутацију захваљујући студирању на факултету или подмићивањем.
Притом се старосна граница за регрутирање са садашњих 18 до 27 година подиже на 21 до 30 година. „То је део ове реформе. Регрути од 18 година су још увек ‘клинци’ и тешко способни за борбу, док су 21-30-годишњаци физички јачи и већ имају обуку коју војска може користити“, објашњава Давид Шарп. Претпоставља се да ће се убудуће стварно бити регрутирано значајно више војних обвезника.
У првом кораку следећег пролећа, међутим, само ће горња граница бити подигнута на 30 година, а доња граница касније. То би проширило круг оних који подлежу војној обавези на готово два милиона мушкараца.
Још једна мобилизација?
У међувремену, расправе о даљњој мобилизацији у Русији се настављају, поготово јер је Кремљ недавно потврдио да још увек важи председничка уредба о „делимичној мобилизацији“ донесена прошлог септембра.
Ако говоримо о току овог рата, онда се најављена реформа може спровести само додатном мобилизацијом. Стотине хиљада морају бити регрутоване да би се војска повећала на 1,5 милиона људи. „Број војника једини је адут који Русија још има“, каже Шарп.
Украјински стручњак Андриј Ришченко, који је раније био заменик начелника штаба морнарице Украјине, сматра да даљња мобилизација у Русији неће помоћи. Према његовом мишљењу, руски Главни штаб и даље ради на расподели војних обвезника из првог таласа регрутације. „Нови људи ће само седити и неће радити ништа“, каже овај експерт.
Такође према његовом мишљењу, Кремљ је до сада неуспешно покушавао да мобилизацијом надокнади досадашње губитке у рату. Он такође сматра да ни реформа краткорочно неће донети ништа: „Русија је од почетка рата претрпела врло велике губитке, које треба надокнадити. Али нове војнике на фронту можемо очекивати тек пред следећу зиму“, каже Ришченко.
Да ли реформа може да финансира?
Планирано повећање руске војске је друго током рата против Украјине. У августу 2022. председник Владимир Путин повећао је максималну бројност за 140.000 људи. Уз сада планираних додатних 350.000, то би значило готово пола милиона нових војника које би требало опремити оружјем и униформом, што би значило велики терет за државни буџет.
С обзиром на пад прихода од нафте и гаса, поставља се питање да ли Москва то себи може да приушти? „Ова реформа захтева много ресурса, не само новац и особље. Потребна је опрема и инфраструктура за ових 350.000 људи. Осим тога, стручњаци морају бити обучени за обуку регрута“, каже Давид Шарп.
Он не искључује могућност да ће многе новостворене јединице постојати само на папиру или да неће добити војну опрему. „Реформа се чини нереалном у значајном делу онога што обећава“, каже Шарп.
Према мишљењу Андрија Ришченка, за опремање једног војника потребно је око 80.000 долара. С обзиром на високе трошкове и пад прихода из државног буџета, он сумња у спровођење реформе. Истиче и да је Русија зависна и од страних компоненти за војну опрему. А осим тога, таква мера сигурно није популарна међу људима: „И на крају, многи Руси не би да иду у рат“, каже Ришченко.
Извор: Дојче веле
