Свет

СУКОБ У УКРАЈИНИ ЋЕ СЕ ПРЕСЕЛИТИ ОВДЕ, ОБЕ СТРАНЕ ЋЕ ПУЋИ

Фото: Јутјуб

Ескалација између Украјине и Русије наставља се и у 2023, али и сукоби између других великих сила могу да се распламсају у оружани сукоб већих размера.

Године 2022. свет је био ближе рату великих сила него у било ком тренутку од краја Хладног рата. Русија је покренула пуну инвазију на Украјину, напад који је скоро одмах резултирао комбинацијом санкција и директне војне подршке Кијеву.

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

Ових пет области представљају највећи ризик за ерупцију онога што бисмо могли да назовемо „Трећи светски рат“.

Украјина

Чини се да је забринутост да би Русија могла да употреби нуклеарно оружје у инвазији на Украјини опала од лета, пошто је рат запао у деструктивну пат позицију, преноси Бизнис инсајдер.

Међутим, ескалација остаје забрињавајућа. Неспособност Русије да оствари напредак може угрозити стабилност Путинове владе, нагнавши Москву да размишља о опасној ескалацији. Забринутост око способности Украјине да дугорочно настави рат би могла да натера Кијев да предузме сопствене ризичне кораке. Ширење рата на НАТО остаје мало вероватно, али могуће; руска употреба нуклеарног оружја остаје незамислива, али никако немогућа.

Бајденова администрација и њени савезници у Европи су изузетно водили рачуна о ризицима ескалације, али Вашингтон не држи све карте и или Кијев или Москва морају бити спремни да прихвате ризик ширег сукоба, сукоба који би могао да прерасте у Трећи светски рат.

Тајван

Брига о непосредности рата између Тајвана и Кине помало је спласнула последњих месеци, великим делом због катастрофалног искуства Кине са ковидом. Међутим, мало је сумње да су тензије између мореуза и даље значајне. Спремност Бајденове администрације да заузме ризичне реторичке ставове о одбрани Тајвана указује да Вашингтон има стварну забринутост због изгледа кинеског напада. У исто време, ове изјаве (и немудри трикови као што је посета председнице Представничког дома Ненси Пелоси Тајпеју) ризикују да изазову кинеску ескалацију.

Грчка-Турска

Изгубљена у свим расправама о ревитализацији НАТО-а као одговору на руску инвазију на Украјину била је тињајућа криза на јужном крилу алијансе. Током протекле године тензије између Грчке и Турске су значајно порасле, у великој мери вођене спољнополитичким заокретом Турске и унутрашњом рањивости Ердогановог режима. Спорови између Атине и Анкаре око енергетских истраживања у Егејском мору покренули су тренутну напетост, иако територијално неслагање у основи тог аргумента постоји деценијама.

Иако се чини мало вероватним да би један савезник из НАТО-а отворено напао другог савезника из НАТО-а, прошли сукоби су две земље довели до ивице рата (а понекад и мало више) без обзира на њихове обавезе према савезу.

Свака борба између Турске и Грчке би одмах укључила НАТО, и готово сигурно би резултирала одређеним степеном опортунистичке интервенције Русије.

Сеул – Пјонгјанг

Током протеклих неколико месеци тензије између Сеула и Пјонгјанга су стално расле, а севернокорејске провокације (које су и саме биле вођене идиосинкратичним и загонетним оценама међународног окружења Кимовог режима) изазвале су агресивне реторичке одговоре са југа.

Ове тензије нису нове, али историјски су биле ограничене Хладним ратом и послехладноратовским либералним међународним поретком. Први је нестао, а други се распада, до те мере да се Пјонгјанг може осећати као да има тренутак, а Сеул ће се можда борити да нађе стрпљења да толерише иступе свог суседа.

Ако рат ипак избије, могао би брзо постати деструктивнији од рата Русије и Украјине, са конвенционалним и нуклеарним оружјем које би резултирао ужасним данком на обе стране.

Кина-Индија

Спорадичне борбе између Кине и Индије се настављају. Иако су стварни улози контроле над малим деловима територије на готово ненасељеном планинском терену и даље неухватљиви, ни Кина ни Индија нису одступиле од сукоба. Док су борбе до сада биле прилично ограничене, жеља за одбраном националног престижа може брзо постати отровна чак и за најмудрије и најразумније вође.

Да ли Моди и Си одговарају таквом опису, питање је за други дан, али владе које предводе нису успеле да пронађу начин да реше сукоб.

У неком тренутку би или Индијци или Кинези могли бити у искушењу да реше проблем ескалацијом, кораком који би могао да функционише како је предвиђено, или који би могао да отвори врата много већем и деструктивнијем сукобу.

 

 

 

 

 

 

Извор: МОНДО