Вожња под дејством алкохола са више од 1,2 промила у крви, одбијање алко-теста, вожња без возачке дозволе или током мере забране управљања возилом – само су неки са списка од 18 саобраћајних прекршаја због којих ће се одузимати возило, према предложеним изменама Закона о безбедности саобраћаја на путевима.
Како је предвиђено Нацртом тих измена, које би у марту требало да прођу Владу и нађу се пред посланицима, возило ће бити одузимано само оним возачима који су у претходне две године већ правоснажно осуђени за неки од ових прекршаја са списка, и то до правоснажног окончања прекршајног поступка, без обзира на то да ли је возач власник возила или није.
Шта је насилничка вожња?
Насилничка вожња, како објашњава је она када возач два или више пута прође црвено светло на семафору, ако између два узастопна проласка није прошло 10 минута, када претиче колону на неиспрекиданој уздужној линији или прекорачи брзину у насељу за 90 км/х више од дозвољене, а ван насеља за 100 км/ч. Ту је и управљање возилом у стању потпуне алкохолисаности.
„Ову листу могли бисмо да назовемо „црна листа прекршаја“ јер се односи на најопаснија понашања у саобраћају“, каже Дамир Окановић, председник Комитета за безбедност саобраћаја и додаје да је реч о привременом одузимању возила до окончања поступка, а да суд, по постојећим прописима, има могућност да у поступку возило одузме и трајно.
Оцењује да су измене хитне, те наводи да се паралелно са њима ради и на новом Закону о безбедности саобраћаја, који би требало да буде завршен до Нове године, и по ком би суд у одређеним ситуацијама имао не могућност, него обавезу одузимања возила.
На питање да ли је ова драконска мера у складу са Уставом, Окановић одговара да она није драконска, с обзиром на тежину прекршаја, и да јесте у складу са Уставом. Наиме, Закон о јавном превозу већ предвиђа трајно одузимање возила таксистима који раде „на дивље“, односно нелегално. Тај пропис је донет 2006, а Уставни суд Србије шест година касније доноси одлуку да он није противуставан.
Листа прекршаја
1. Вожња под дејством алкохола са више од 1,2 промила
2. Одбијање алкотестирања или тестирања на опијате
3. Прекорачење брзине за више од 100 км/ч у насељу
4. Прекорачење брзине за 90 км/ч у насељу.
5. Прекорачење брзине за више од 60 км/ч у зони школе или зони *30*
6. Прекорачење брзине за више од 50 км/ч у зони успореног саобраћаја
7. Превоз детета млађег од 12 година на месту возача
8. Превоз детета млађег од 12 година на месту које није предвиђено за седење (пртљажник, инструмент-табла, задња полица, спољњи делови возила и сл.)
9. Пролазак кроз најмање два црвена светла на семафору у размаку краћем од 10 минута.
10. Претицање колоне возила преко пуне линије.
11. Вожња без положене иједне возачке категорије.
12. Вожња током мере забране управљања возилом.
13. Вожња након одузимања возачке дозволе због накупљених казнених поена.
14. Вожња за време привременог искључења из саобраћаја.
15. Вожња ноћу на неосветљеном путу без иједног укљученог светла на возилу.
16. Претицање или обилажење возила које се зауставља или се зауставило ради пропуштања пешака на пешачком прелазу.
17. Претицање колоне под пратњом.
18. Непропуштање возила под пратњом.
„Надам се да ником неће бити одузет аутомобил и да ће се сви понашати у складу са прописима. Држави није стало до узимања аутомобила, њој је потребна заштита људских живота, а не аутомобила. Најновија студија показује да један изгубљен живот у саобраћају кошта најмање милион евра, када се све сабере: трошкови судског поступка, осигурање, последице по породицу, новац уложен у школовање те особе…“
Саговорник примећује и да је велики број жртава страдао управо због вожње у алкохолисаном стању и прекорачења брзине. Није превише ретка ни вожња без дозволе, као и вожња током изречене мере забране управљања возилом или одузимања возачке дозволе због накупљених казнених поена.
„Некоме ко нема положен возачки испит не можете изрећи казнене поене, нити му узети дозволу, већ само наплатити казну или евентуално изрећи двомесечни затвор, па испада да је он у повољнијем положају од регуларних возача. Зато је одузимање возила права мера код повратника када је у питању ово дело.“
Вожња без дозволе
Кад је у питању вожња без иједне категорије, пажњу јавности прошле године изазвао је случај певача Дарка Лазића, који је пуних девет година возио без дозволе. Индикативан је и случај Новосађанина Ж. Љ, који је до 2019. године чак пет пута хватан да вози без дозволе јер је – нема. Против њега је до тада било поднето чак 14 пријава због различитих прекршаја. Ипак, апсолутни рекордер је извесни Слободан из Драгачева, који је пуних 45 година возио без „папира“, како приватни, тако и службени аутомобил.
И Верица Мијовић из Агенције за безбедност саобраћаја, која такође учествује у раду на изменама Закона, позитивно оцењује меру привременог одузимања возила.
„Возила ће привремено бити одузимана од учиниоца тежег прекршаја из области безбедности саобраћаја на путевима, који је у последње две године осуђиван за теже прекршаје из ове области. Под тим тежим прекршајима подразумева се вожња без возачке дозволе, насилничка вожња и слично.“
Званични подаци МУП за прошлу годину показују да је због неприлагођене брзине настрадала трећина свих погинулих у саобраћају, а због вожње у алкохолисаном стању сваки седми. За годину дана погинуло је укупно 554 људи, а повређено је више од 16.000, од чега 3.365 теже. Укупно је било 33.225 саобраћајних удеса.
Извор: Курир.рс/Новости
