Рукописи, заиста, не горе.
Одавно није забележено да једно књижевно откриће привуче толику пажњу јавности, критике и читалаца, као што је случај с недавно откривеним загубљеним рукописима француског обожаваног, али и оспораваног писца Луј-Фердинанда Селина.
Рукописи су се сматрали несталим осамдесет година, но њихово откриће успело је пробуди успаване демоне и покрене правну битку за њихово власништво.
Жан-Пјер Тибода, француски новинар који се бави темама из културе, са пожутелим табацима папира који су провиривали из два огромна кофера, посетио је канцеларију Емануела Пјераа, адвоката чија је специјалност интелектуална својина.
„Ово је највеће књижевно откриће икада!“, присећа се свог узвика узбуђења Пјера док је донете папире распростирао по својој канцеларији.
Унутар кофера налазила се права књижевна ризница: давно изгубљени рукописи Луја-Фердинанда Селина, аутора непревазиђеног класика „Путовање накрај ноћи“, објављеног 1932. године.
Селин је одувек говорио да су рукописи украдени из његовог стана у Паризу након бега у Немачку 1944. године, на који се одлучио из бојазни да ће бити означен као сарадник окупатора након ослобођења града.
Иако су стручњаци деценијама покушавали да уђу у траг несталим рукописима, дуго уназад се сматрало да се то никад неће десити. И баш тада, када су се истопиле све наде, пред нама се нашло 6 хиљада необјављених страница Селинових рукописа.
Рукописи су били у поседу Тибодаа последњих 15 година, а до њих је дошао посредством анонимног добротвора. Једина његова жеља јесте да они постану јавно добро доступно свима.
Само откриће убрзо је постало „горућа“ тема. Селинови наследници поднели су тужбу против Тибодаа у фебруару ове године, оптужујући га држи у поседу украдену ствар, захтевајући да им као законским наследницама преда рукописе.
Оптужбе за крађу које су се у јавности први пут појавиле летос у листу „Монд“, покренуле су нови обрачун у Француској око Селина.
Неоспорно велики романописац, деценијама је јавно био означен као антисемита и присталица колаборационистичке владе заслужне за многе изгубљене животе француских Јевреја у нацистичким логорима током Другог светског рата.
У јуну 1944. године, када су се савезничке снаге искрцале на Нормандију, многи сарадници окупатора побегли су из Париза, укључујући и Селина који се са својом новопеченом супругом, Лусет Детуш и мачком Бебер под мишком, с нешто злата зашивеног у поставу прслука, отиснуо у бег.
Тврдио је да је рукописе сакрио иза ормана у свом стану у четврти Монмартр.
У Француску се вратио 1951. године, након амнестије. Дуго је кривио Оскара Роземблија, комшију који му је пре рата водио књиге, за нестанак рукописа.
„Розембли је био културан човек свестан вредности несталих рукописа и Селинове књижевне величине“, изјавио је Емил Брами (73), јеврејски продавац књига из Париза који је свој живот посветио Селиновом делу. „Једини познати траг који имамо о нестанку Селинових рукописа, несумњиво упућује на Роземблија“, додао је.
Тибода је, међутим, приликом информативног разговора у полицији тврдио да никада није чуо за Роземблија.
Рекао је да је рукописе, који су укључивали комплетну верзију романа „Топовско месо“ (Цассе-пипе), делимично објављеног 1949. године, и раније непознати роман под називом „Лондон“ (Лондрес), добио почетком 2000-их од извора којег није желео да открије.
„Људи који су ми дали Селинове рукописе, желели су да их се отарасе. То је за њих био велики терет“, изјавио је у телефонском интервјуу Тибода. Једини захтев људи који су му уступили рукописе, био је да их чува у тајности до смрти Селинове удовице.
Госпођа Детуш преминула је у новембру 2019. у 107. години живота, што му је дало довољно времена да сортира, дешифрује и транскрибује списе.
„Био је то исцрпљујући, али и деликатан посао. Седети по целу ноћ сам са Селиновим рукописима, незабораван је осећај“, каже Тибода.
Тибода је у јулу коначно предао рукописе по налогу тужиоца. Током четворосатног разговора с полицијом, одбио је да наведе свој извор. Истрага о овом случају је и даље у току.
Пре двадесет година, оригинални рукопис Селиновог „Путовања накрај ноћи“, Француска је купила за непуна 2 милиона евра, тако да се сматра да су се за петнаест година неексплоатације ових рукописа изгубиле огромне количине новца.
О објављивању новооткривених рукописа преговори су у току са неколико француских издавачких кућа.
„Објављивање новопронађених Селинових дела у потпуности ће обновити наше знање о његовом раном књижевном периоду. Читаћемо о Првом светском рату из пера Селина — то је јако узбудљиво“, изјавио је књижевни експерт Дејвид Елиот.
Извор: Srbija Danas
