Русија је преживела годину дана санкција инвестирајући као никада до сада.
Блумберг наводи и да Русија настоји тако да се извуче из самонаметнуте економске кризе која је претила да изазове најдубљу рецесију током више од две деценије владавине председника Владимира Путина.
Како је наведено, руске компаније су морале да троше да би замениле увоз и диверзификовале трговину.
Нагли извоз робе усмеравао је капитал у касе владе и компанија подстичући раст пословних инвестиција, који је био без преседана током претходних економских контракција.
Тако су велике и мале компаније трошиле на замену стране опреме и софтвера или су усмеравале новац у изградњу нових ланаца снабдевања, како би дошле до алтернативних тржишта.
Иако суочена са почетним предвиђањима да ће доћи до пада капиталних издатака до 20 одсто, Русија је забележила повећање од шест одсто у 2022. години.
Руске инвестиције су се овог пута показале као отпорне на рецесију.
Иако централна банка и руско Министарство економије предвиђају период стабилности или само благи пад, Блоомберг Ецономицс предвиђа да ће се инвестиције у основна средства смањити за пет одсто у 2023. години, што је велика кочница за економију за коју се очекује да ће се смањити за 1,5 одсто.
Такође, наводи да је руска рецесија другачија од било које пре ње.
„Током уобичајеног пада, приватне инвестиције имају највећи ударац, док потрошња домаћинстава опада мање. Али, не и овог пута. Процењујемо да ће ова аномалија нестати 2023. јер велика неизвесност и ризици пословања у Русији смањују инвестиције“.
Док је Русија покушавала да се избори са несташицама изазваним санкцијама, ницала су нова приватна предузећа, од којих су многа подржана државним зајмовима или субвенцијама.
Тако у региону Псков на западу Русије фабрика ће производити индустријске батерије, како би помогла у замени увоза.
На пример, хемијско предузеће покренуто у Чувашији на Волги планира да производи водоник пероксид у количинама које би требало да у потпуности задовоље домаћу потражњу.
У близини Москве, погони су почели да производе хидрауличку опрему и лекове.
Такође, нестанак великог броја увозних производа постао је једна од сила које изобличавају руску економију у време рата, подстичући раст заснован на мање софистицираној технологији, ка ономе што је њена централна банка назвала „обрнутом индустријализацијом“.
Извор: Б92
