Земље Квинте – САД, Француска, Немачка, Италија и Велика Британија – става су да Приштина најпре мора да покаже конструктиван приступ у дијалогу са Београдом.
Запад, предвођен САД, спремио је листу од шест „штапова“ које би могао да извуче ако премијер привремених институција у Приштини Аљбин Курти настави да опструира формирање Заједнице српских општина.
Казнене мере са којима би косовске власти ускоро могле да се суоче су следеће:
– укидање позивног броја +383 за Косово
– потпуна дезинтеграција општина на северу из система приштинских институција
– уместо Приштине, два административна прелаза са централном Србијом контролисао би Унмик
– потпуно ускраћивање финансијске подршке са Запада, а од које у великој мери зависи косовски буџет
– замрзавање започете процедуре да се становницима КиМ укину визе за земље ЕУ
– држање у фиоци апликације Приштине за чланство у ЕУ до даљег.
Куртију је такође неформалним дипломатским каналима послата порука да би могао и у потпуности да изгуби подршку коју је претходних година издашно добијао од западних политичких центара моћи, односно да би могао бити доведен у питање и његов опстанак на власти.
Прва озбиљнија опомена већ је стигла јуче. Захтев Косова за чланство у Савету Европе није се нашао на дневном реду Комитета министара ове организације, који заседа сваке среде.
Да се о апликацији Приштине не расправља у СЕ претходно је затражио Вашингтон, који је послао ноту већини европских држава да не стављају захтев Приштине на дневни ред док Курти не формира ЗСО, што је обавеза из Бриселског споразума потписаног пре 10 година.
Земље Квинте – САД, Француска, Немачка, Италија и Велика Британија – става су да Приштина најпре мора да покаже конструктиван приступ у дијалогу са Београдом. До тада неће подржати да се захтев Косова стави на дневни ред Комитета министара СЕ, који заседа сваке среде.
Амбасадорка Мисије Србије у СЕ Александра Ђуровић појаснила је да је била намера да се апликација Приштине стави на дневни ред 1. фебруара, али да председавајући овом организацијом, односно амбасадорка Исланда јуче није то предложила:
– У последње две недеље могли смо да видимо промену става неких најзначајнијих земаља, у овом случају земаља Квинте. Најпре је у Стразбуру Италија иступила са ставом да ово није тренутак када треба да се покреће то питање, имајући у виду и ситуацију на терену, односно бројна кршења људских права према Србима која се дешавају у последње време. Томе се после прикључила Француска, а пре неколико дана и Немачка – рекла је Ђуровићева.
Такође је започела и својеврсна политичка изолација приштинског премијера. На пример, он није био „ексклузивни“ саговорник изасланика ЕУ за дијалог Мирослава Лајчака, када је пре неколико дана изненада допутовао у Приштину. На радну вечеру на којој се говорило о ЗСО, што је предуслов да започну преговори о европском плану за КиМ, заснованом на Шолц-Макроновом предлогу, Лајчак је позвао и Куртијевог првог заменика у влади и шефа приштинског преговарачког тима Бесника Бисљимија. Курти није добио позивницу ни за дебату о ЗСО, коју је у понедељак организовала америчка амбасада у Приштини.
Извор: Srbija Danas
