Православље

Зашто свештеницима љубимо руку: Обичај који многи не практикују, а требало би

Многи од нас не знају и нађу се у незгодном положају када узимају нафору и када виде да многи људи љубе руку свештенику, па не знају шта то значи и представља

Покушаћемо да вам решимо ту недоумицу!

Региструјте се на првој српској друштвеној мрежи Србсбук

“Неће сваки верник поступити исто. Они који у цркву одлазе да упале свећу и који не признају свештенике и монахе вероватно ће скренути поглед и избећи сусрет. Можда ће евентуално процедити једно хладно “Добар дан”. За њих су свештеници зеленаши који возе џипове и пљачкају народ. Такви верници ни не знају шта значи благослов, а камо ли како се правилно узима”, почиње причу отац Николај.

Чин љубљења руке свештеном лицу је завршни део узимања благослова.

“Благослов означава конкретан чин и радњу којом се призива благодат Божија ради освећења лица и предмета као и за отклањање свега што смета спасењу верних. Дејство благодати се простире како на човека тако и на предмете и силе око њега”, објашњава отац Николај.Када се нађете међу свештеницима или монасима па чак и епископима (владикама), благослов се узима само од једног лица и то оног најстаријег по чину. Као израз изузетног поштовања, приликом благослова се чини “мала метанија”, гест приликом ког се особа која узима благослов савија и додирује земљу прстима. Отац Николај открива и још једну честу грешку многих вреника – погрешно је једном руком ухватити шаку свештеника и принети је уснама.

“Приликом узимања благослава, шаке се постављају као и приликом узимања нафоре, унакрсно, десна преко леве, а након што свештено лице нацрта крсни знак у ваздуху и спусти руку у ваше прекрштене шаке, целива му се рука. Целив јесте пољубац који у себи не садржи елементе ероса. Рука свештеника у том случају представља невидљиву руку самог Христа Спаситеља. Како каже свети Јован Златоуст, “не благосиља човек, већ Бог његовом руком и језиком”. То је јасно и из свештеникових речи: ‘Бог нека благослови!’ “, истиче отац Николај.

Приликом давања благослова, свештеник прсте десне руке савија тако да они чине слова ИС ХС, такозвани “Христограм”, и то тако што кажипрст остаје усправан, чинећи слово И, средњи прст се савија у полукруг, чинећи слово С. Домали прст се укршта са палцем, чинећи слово Х, и на крају се и мали прст савија полукружно чинећи још једно слово С. Са обе руке има право да благосиља само епископ, што се може видети на архијерејској Литургији.”

Да ли ће у самом чину благослова свештеник само овлаш нацртати крсни знак у ваздуху и на брзину благословити или ће са свештеним страхом призвати име Божије, то зависи од начина на који се благослов тражи, али и од самог свештеника или монаха”, закључује отац Николај разговор.

 

Извор: Stil.rs

Ознаке