Досад непознат део библијског текста, написан пре више од 1.500 година, могао би да открије како се тај религијски текст мењао кроз векове, кажу стручњаци.
Нови текст садржи делове Матејевог јеванђеља, стихове 11-12 из Новог завета, а написан је на старом сиријском језику те доноси више детаља од стандардног текста јеванђеља.
Научници су додатни стих открили након што су рукопис о древним хришћанским причама и химнама из Ватиканске библиотеке погледали под УВ светлом.
Текст је био саструган с пергамента, што је уобичајена пракса како би се преко њега могао написати нови текст, али текст је оставио трагове који су се открили под УВ светлом.
Доктор Гарик Ален, предавач студија Новог завета на Универзитету у Глазгову, рекао је да ово откриће пружа увид у ране преводе Библије.
„Ово откриће је врло занимљиво, али није револуционарно зато што су новоидентификовани делови текста само фрагментарни делови Матеја 11-12“, рекао је др Ален.
„Сиријски превод Библије важан је сам по себи као један од најранијих превода с грчког. Даје нам увид у најраније фазе текста Библије и заједнице које су направиле те преводе.“
Џастин Бријерли, хришћански писац и радијски водитељ, откриће је назвао „фасцинантним“.
„Откриће овог новог фрагмента сиријске копије Јеванђеља још је један пример колико је рукописна традиција Новог завета била богата током векова“, рекао је.
„Такође је фасцинантно приметити варијације у неким речима Матејевог јеванђеља у поређењу с верзијом текста коју данас користимо. Често се сусрећем с критичарима који се питају да ли се Библија мењала током времена, али наука текстуалне критике, потпомогнута оваквим открићима, помаже историчарима да саставе тачну слику онога што је речено у изворним текстовима.“
Професор Хју Хоугтон с Одсека за теологију и религију Универзитета у Бирмингаму назвао је то „правим и важним открићем“.
„До пре неколико година знали смо само за два рукописна сведока старосиријског превода Јеванђеља, а сада их имамо четири“, рекао је.
„Вредност раних превода је у томе што су направљени из грчких рукописа који нису преживели и могу да пруже неке од првих доказа одређених читања. Откриће је важно за хришћане јер ће докази из овог документа бити укључени у издања грчког Новог завета и уредници ће их користити да реконструирају ранији облик текста. С обзиром на то колико је мало рукописа из првих векова преживело, сви делови су добродошли у реконструкцији слагалице историје текста.“
Др Петер Вилијамс с Теолошког факултета у Кембриџу је рекао: „То је узбудљиво откриће. Тим који је ово открио, направио је врхунски посао.“
Детаљнији опис
Нови текст открио је Григори Кесел с Аустријске академије наука, који још није обзнанио потпуни превод написан на старом сиријском, али је изнео неке детаље.
У грчкој верзији 12. поглавља Матејевог јеванђеља, први стих гласи: „У оно време пролазио је Исус суботом кроз усеве. Ученици су његови огладнели те почели да кидају класје и једу.“
Детаљнији сиријски превод гласи: „…су почели да беру класје, трљају их рукама и једу.“
Почетни текст написан је око трећег века, али га је у Палестини писар – човек који је преписивао текстове пре изума штампе – избрисао.
То је била уобичајена пракса јер је папир, односно подлога за писање, направљена од животињске коже била ретка и употребљавала се изнова и изнова.
Писање преко саструганог текста зове се палимпсест – рукопис с више слојева текста.
Коришћење УВ светла постало је популарно међу научницима који се надају да открију тајне документе, будући да скривени текст упија светлост и обасјан УВ светлом светли плавичасто.
Скривени текст се може видети јер је пергамент натопљен тинтом и без обзира на то колико се често поновно користи, изворни су записи још увек утиснути на папир.
„Текст јеванђеља је скривен у смислу да је копија јеванђеља на пергаменту из раног 6. века поново коришћена два пута и данас се на истој страници могу пронаћи три слоја писма – сиријски, грчки и грузијски“, рекао је Григори Кесел из Аустријске академије наука.
Старосиријски превод списа назван је „Песхитта“ и постао је званични превод који је користила Сиријска црква у петом веку.
Кесел и његови колеге рекли су да је пергамент први пут поново коришћен за „Изреке пустињских отаца“ – што се односи на ранохришћанске пустињаке који су око 3. века у египатској пустињи живели аскетским животом и на крају оформили хршћанско монаштво.
Апопхтхегмата патрум збирка је више од 1.000 њихових прича и изрека и датира из касног петог и раног шестог века.
Следећи пут када је текст избрисан из подлога за писање поново коришћена било је копирање текст Иадгари Микаела Модрекилија, грузијског рукописа из 10. века који је садржао збирку химни.
Сиријски превод написан је најмање сто година пре најстаријих преживелих грчких рукописа, укључујући Синајски кодекс – хришћански рукопис грчке Библије из 4. века.
Др Ник Бакер-Брајан с Факултета за историју, археологију и религију Универзитета у Кардифу назвао је нови текст „изванредним открићем“ и рекао да његов значај лежи у малом броју варијанти.
„Већ цитирани пример – Мт. 12,1-2 – ученика који ‘трљају класје у својим рукама’ није потврђен у грчким рукописима Матејевог еванђеља“, рекао је. ‘Присутност разних варијанти у рукопису наглашава разнолику природу раног хришћанства и појачава консензус да древно хришћанство није било фиксно и монолитно, већ су раном Црквом кружиле различите верзије прича о Исусу. Постојање овог текста требало би да подсети модерне хришћане на разнолику историју и природу њихове религије.“
Извор: Wебтрибуне
