Русија

ДА ЛИ РУСИ КРИЈУ ВАНЗЕМАЉЦА? Истражитељ Мокичев открио тајну истраге о Киштиму: Шлем уместо лобање, ово није човек! (ВИДЕО)

Киштим Алешенка није имао нос, уши или доњу вилицу. Његова лобања је личила на шлем, а чело му је било три пута веће од предњег дела.

Бивши истражитељ МУП-а Киштим Евгениј Мокичев испричао је зашто Киштимски ванземаљац Аљошенка није био подвргнут никаквим испитивањима – генетским, наркоманским, хемијским или било којим другим. Мокичев је за „Лајф“ рекао да су њихови претпостављени категорички против.

– Све би било у реду када би нам шеф дозволио да региструјемо пријаву. Али ми смо једноставно избачени, прекорени, наш шеф је такође добио укор што је преузео ову ствар – цитира Лајф речи бившег истражитеља.

А Мокичевов партнер Владимир Бендлин је детаљно описао изглед језивог налаза. Према његовим речима, Аљошенка није имао нос, уши или доњу вилицу. Чело „ванземаљаца“ било је три пута веће од предњег дела, а нељудска лобања је подсећала на шлем Буденовског (заштитни шлемови у рату).

– Његова лобања је веома издужена, шиљаста, као локвањ, састављена од латица. Подсећа на шлем Буденовског, ако га погледате спреда, али ако га погледате из профила, онда има тако велики, огроман потиљак, што је генерално необично за човека – цитирају новинари капетана полиције Владимира Бендлина.

Раније је аутор филма о Аљошенки, Андреј Лошак, сугерисао да би патуљак могао бити фетус са мутацијом. Сећао се да се 50-их година догодила страшна несрећа у Киштиму, која је могла да доведе до тако страшних последица.

Подсетимо, инцидент који је погодио Совјетски Савез 29. септембра 1957. до данас остаје трећа највећа нуклеарна катастрофа у историји са степеном опасности 6 (Чернобиљ и Фукушима имали су највиши ниво 7 на интернационалној лествици нуклеарне опасности). Све се одиграло негде у снегом окованом Сибиру, односно у граду Киштим. Систем за хлађење у једном од резервоара који је садржавао од 70 до 80 тона течног радиоактивног отпада је заказао 1956, а његова поправка никако није долазила „на ред“. Температура у њему је почела да расте, резултирајући испаравањем и хемијском експлозијом осушеног отпада, који се већином састојао од амонијум нитрата и ацетата. Експлозија 29. септембра 1957. имала је процењену снагу од 70 до 100 тона ТНТ-а, одбацила је бетонски поклопац од 160 тона у ваздух без проблема. Иако није било тренутних жртава због експлозије, било је измерено око 80 ПБQ-а, а већина радиоактивности концентрисала се око реке Теке. У следећих 10 до 11 сати радиоактивни облак се примицао према североистоку, око 350 километара даље од места експлозије, што је резултирало дуготрајном контаминацијом подручја. А даље…

Извор: ТВ Звезда/Информер/Србија јавља