Свет

КРАЈ! ЗАПАД ЗАДАО ТЕЖАК УДАРАЦ УКРАЈИНИ: Русији нуде украјинске територије

Фото: Фејсбук принтскрин

У западним круговима све чешће се чује да Украјина не може да војно поврати Донбас и Крим. Други пак кажу да може и мора – али да јој треба више оружја. И да тек тада може сести за сто са Русијом

НАТО је од 2008. обећавао да ће Украјина једног дана постати чланица овог војног савеза. Украјински председник Володимир Зеленски се више пута, безуспешно, залагао за обећање да ће Кијев моћи да се придружи НАТО, када се рат заврши.

Сада је бивши генерални секретар алијансе, Андерс Фог Расмусен, који је скоро целу деценију био плаћени саветник украјинских политичара, изашао у јавност с предлогом на који многи одмахују главом, пише ДW.

Како се не назире крај рата, Расмусен каже да би алијанса ипак требало да понуди Украјини чланство без враћања Крима, Донбаса и других територија, које је руски председник Владимир Путин незаконито анектирао.

Ово није први пут да се појавила оваква идеја. На конференцији у Норвешкој у августу је Стијан Јенсен, шеф кабинета генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга, сугерисао да би један од могућих исхода могао бити ​​да Украјина одустане од дела своје територије у замену за чланство у НАТО.

Расмусен је уверен да би то одвратило Путина од покушаја да заузме и друге украјинске територије. Јер, за све чланице НАТО Члан 5 говори о колективној одбрани – ако је нападнута једна, бране се све заједно.

Према Расмусену, Украјина би дакле била чланица НАТО, али у границама оних територија које су сада под контролом Кијева.

Међутим, чак и за оне лидере који снажно заговарају брзи приступ Украјине НАТО, овај предлог је неприхватљив. Литвански министар спољних послова Габриелијус Ландсбергис не жели да се разматра чак ни опција прекида ватре, називајући ту идеју „срамном“.

„Свака врста преговора је увод у Дан победе у Москви“, рекао је Ландсбергис на састанку министара спољних послова Европске уније у понедељак. „Давање територије је у супротности са међународним правом. Територијални интегритет је мора бити светиња.“

Против „компромиса са злом“

У разговору за ДW, украјински парламентарац Ондриј Осадчук такође одбацује ову опцију. „Сваки прекид ватре, било какво замрзавање сукоба, сваки компромис са злом само ће дати времена Русији да поново напуни батерије“, рекао је он.

Осадчук се запитао да ли би НАТО уопште разматрао учлањење земље која нема потпуну контролу над својом територијом.

Такође верује да би Русија одбацила такав предлог и остала при већим апетитима. „Они још увек верују да могу, попут какве велике змије, полако прогутати целу Украјину“, истиче Осадчук.

„Само недостатак спремности Запада да се бори — не за Украјину, већ за себе— даје свим тим ‘стручњацима’ основе за такве невероватне идеје, које немају никакве везе са стварношћу“, љути се овај посланик.

Пробни балон?

Ово није први пут да се појавила оваква идеја. На конференцији у Норвешкој у августу је Стијан Јенсен, шеф кабинета генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга, сугерисао да би један од могућих исхода могао бити ​​да Украјина одустане од дела своје територије у замену за чланство у НАТО.

Када су ови коментари, изворно на норвешком, доспели у међународну штампу, одмах је дошло до негодовања Кијева и једног броја украјинских савезника.

У року од 24 сата Столтенберг је морао да потврди да НАТО подржава Украјину како би повратила свој територијални интегритет. Његов шеф кабинета Јенсен је морао да се правда да се погрешно изразио.

Аналитичар Едвард Хантер Кристи, бивши економиста за питања одбране у НАТО, каже да је ово само један пример грешака које се праве према Украјини.

Он назива „бизарним“ да се на речима каже да Крим припада Украјини, и да Кијев мора повратити своју целу територију, али да се Украјинцима онда не шаље оружје већег домета.

„Њима је потребан читав арсенал оружја како би имали стварну шансу да промене стање на терену и тада можемо видети куда води дипломатија“, каже Хантер Кристи за ДW.

Најпре тенкови, онда разговори?

Бруно Лете из Немачког Маршаловог фонда је исто тако збуњен и пита се верује ли бивши први човек НАТО Расмусен да би сигурносне гаранције функционисале за Украјину.

„Како ћете одвратити Русију од напада на Украјину, када Украјина буде унутар НАТО? Значи ли то да ће НАТО послати копнене трупе у ту земљу? Да ли то значи да треба размишљати о мултинационалној бригади за Украјину, сличној оној која је сада успостављена на Балтику?“

Лете мисли да пут ка миру води кроз војну надмоћ Кијева. „Тек тада ће Украјина моћи да преговара о споразуму који неће ићи на њену штету“, рекао је овај стручњак.

Хантер Кристи наглашава да се НАТО обавезао да ће помоћи у успостављању пуног територијалног интегритета Украјине. „И стратешки и војно и правно и због међународног угледа и престижа алијансе, морамо ићи до краја“, нагласио је он.

Но, с обзиром на све више сигнала да подршка украјинској борби бледи, можда ће председник Зеленски морати да размотри да се одрекне делова своје земље и назове то „мировним споразумом“.

Извор: Дојче веле

НАЈЧИТАНИЈЕ

СРБИЈА

РУСИЈА

ПРАВОСЛАВЉЕ

КАЛЕНДАР

новембар 2023.
П У С Ч П С Н
 12345
6789101112
13141516171819
20212223242526
27282930