Свет

НЕМАЧКА НАПУШТА ЕУ? Грађани на ногама

Екстремно десна странка Алтернативе фüр Деутсцхланд (АфД) залагаће се за референдум о чланству у Европској унији у стилу Брегзита ако дође на власт, изјавила је страначка челница Алис Вајдел поздрављајући излазак Уједињеног Краљевства као савршено исправан потез.

– То је модел за Немачку, опција да се може донети таква суверена одлука – рекла је Вајдел у интервјуу за Фајненшел тајмс.

Вајдел је на челу странке од 2022. године и каже да ће влада АфД-а настојати да реформише ЕУ и уклонити њен „демократски дефицит“, укључујући ограничавање овлашћења Европске комисије, „неизабране извршне власти“.

„Нека људе сами одлуче, баш као у Великој Британији“

– Али ако реформа није могућа, ако не успемо поновно да изградимо суверенитет држава чланица ЕУ, требало би да пустимо људе да одлуче, баш као што је Велика Британија учинила. И могли бисмо да имамо референдум о Дегзиту – изласку Немачке из ЕУ – рекла је Вајдел.

Ова идеја отвара велики табу у Немачкој, где су мејнстрим странке предано проевропске. Такође, немачки устав поставља строга ограничења националним плебисцитима, а чак и да се они одрже, анкете показују да би велика већина Немаца гласала за останак у ЕУ. Међутим, међу бирачима АфД-а подршка ЕУ је најслабија.

Силовит раст популарности АфД-а

Вајдел је говорила у контексту великог пораста подршке АфД-у, која према анкетама износи 22 одсто – што је више од све три странке у климавој коалицији канцелара Олафа Шолца – социјалдемократа, Зелених и либерала.

Очекује се да ће АфД победити на регионалним изборима у септембру у источним покрајинама Саксонији, Бранденбургу и Тирингији, но будући да све друге водеће странке одбијају да склопе коалицијске договоре с АфД-ом, њен пут до власти није известан.

Немачка обавештајна агенција указала је на екстремизам унутар АфД-а и ставила неколико страначких званичника под надзор. Ипак, странка је профитирала на незадовољству јавности канцеларом Шолцом и његовим лошим вођењем економије.

Али, последњих се дана странка нашла на удару критика због извештаја о контроверзном састанку у новембру прошле године између посланика АфД-а и аустријског екстремно десног радикала Мартина Зелнера, на којем се расправљало о плану за присилно уклањање милиона имиграната из Немачке – укључујући грађане с немачким пасошима.

Масовни протести против деснице

Протести против АфД-а одржани су у бројним немачким градовима, а политичари су истицали опасност коју странка представља за немачке демократске институције. Вајдел није учествовала на састанку и брзо је отпустила блиског сарадника који је био присутан. Ипак, имала је проблема с обуздавањем реакције. Ларс Клингбеил, челник социјалдемократа, оптужио ју је да је релативизовала план депортације и уместо тога се обрушила на „медијску кампању клеветања“ против АфД-а.

„Ти си вучица у јагњећој кожи. Али ја ти кажем да се ваша фасада почиње да се урушава. Људи коначно виде право лице АфД-а“, рекао јој је Клингбеил током расправе у Бундестагу прошле недеље. Вајдел је у свом интервјуу окривила „Цоррецтив“, истраживачки лист који је први известио о састанку, осудивши методе организације као „скандалозне“.

– Био је то покушај да се криминализује сама идеја законите репатријације људи који немају допуштење за останак овде или подлежу налогу за депортацију. АфД је странка која се залаже за спровођење закона ове земље – рекла је Вајдел.

Концепт „ремиграције“

Објаснила је да за њу концепт „ремиграције“ значи протеривање људи који су „незаконито стекли држављанство с лажним подацима“ или појединаца „с двојним држављанством који су осумњичени за тероризам или су осуђени криминалци“. Искључила је масовна протеривања: „Овде не можете генерализовати.“

Међутим, такође је рекла да 1.1 милион украјинских избеглица тренутно у Немачкој нема дугорочну будућност у земљи додавши да је била грешка допустити им да примају социјалну помоћ: „Јасно је да ће сви Украјинци морати да оду кући кад рат заврши. Они ће ионако бити потребни да помогну у поновној изградњи своје земље.“

АфД су 2013. основали конзервативни економисти незадовољни спасавањем еврозоне током кризе државног задуживања. Али поступно се странка помакла удесно искористивши талас беса због политике отворених врата бивше канцеларке Ангеле Меркел према избеглицама. Тако је створена жестока платформа против имиграције и естаблишмента.

Шефица крајње десне странке живи са женом

Вајдел, иначе докторка економских наука која је радила за Голдман Сакс и Алијанц Глобал Инвесторс пре него што је ушла у политику, води посланички клуб АфД-а од 2017. Живи у истополном партнерству са женом из Шри Ланке, што је издваја у странци којом доминирају мушкарци с традиционалним породичним ставовима.

Са својом познатом белом блузом и бисерима, добростојећим наслеђем и каријером у финансијама, она даје АфД-у „ауру буржоаске респектабилности која има снажну привлачност за бираче средње класе изван традиционалне тврдодесничарске базе“ рекао је Ханс Форлендер, политиколог на Техничком универзитету у Дрездену.

Ипак, безбедносни званичници упозоравају да се иза тог имиџа крије странка у коју су увелико инфилтрирани десничарски екстремисти и која се све више радикализује. Немачки суд пресудио је 2019. да се једног од виших страначких званичника Бјерна Хекеа сме назвати фашистом позивајући се на „проверљиве чињенице“.

Признаје да неће доћи на власт пре 2029.

Друге странке одговориле су на претњу АфД-а стварањем „заштитног зида“ који онемогућује било какав облик коалиције или сарадње са странком. Као резултат тога, упркос снази у анкетама, АфД нема водећу улогу ни у једној од 16 немачких покрајинских влада. Говорећи из свог кабинета с погледом на Рајхстаг, уз буку противвладиних протеста која се чује у даљини, Вајдел је сама признала да АфД неће доћи на власт у Берлину пре 2029. године. Али инсистирала је на томе да је будућа улога АфД-а у влади неизбежна предвиђајући да ће демохришћани из десног центра (ЦДУ) бити први који ће одустати од бојкота. – ЦДУ неће моћи дугорочно да одржи свој заштитни зид – рекла је о странци коју је некад водила Меркел.

Прошлогодишњи избори у немачкој покрајини Хесе, наставља Вајдел, показали су „да можемо формирати јасну десничарску већину. А ЦДУ то дугорочно не може одбити, посебно у источним регијама“. Упитана који ће бити приоритети АфД-а у влади, Вајдел је рекла да ће „увести ефикасне граничне контроле и одмах да депортује стране криминалце“. Реформисала би порески систем, смањила државну бирократију и прекинула немачку транзицију с фосилних горива на обновљиву енергију.

– „Француска планира 15 нових нуклеарних електрана, а ми се уздамо у ветротурбине и соларне плоче које не можемо сами ни да произведемо – рекла је она.

Извор: Индеx.хр