Некадашњи генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен позвао је, у ауторском тексту за „Фајненшел тајмс“, Запад да уради више на санкционисању Русије јер досадашње мере нису уродиле плодом.
„Русија је брзо надмашила Иран као земља против које је уведено највише санкција“, навео је он и додао да је „до краја 2023. било више од 18.000 активних мера усмерених против руских појединаца и ентитета“.
Упркос мерама и помоћи Кијеву која се мери милијардама долара, руска економија није пропала, војска није стала, а Украјина није успела да „победи“.
Стога, наводи Расмусен, Запад треба да појача притисак и фокусира се на три области – одлучније спровођење постојећих санкција како војна опрема не би стизала до Русије, увођење нових санкција тешкој индустрији и употребу замрзнутих руских средстава за финансирање „победе и опоравка Украјине“.
Бивши шеф НАТО у тексту ламентира што западна опрема и технологија, упркос санкцијама, стижу до Москве, а сама Русија се шири на друга тржишта која не прате политику коју диктирају САД.
Расмусен наводи да је руска економија била припремљена за дуги сукоб и да Запад сада мора да одговори таргетирањем нуклеарне индустрије, производње челика и алуминијума и племенитих гасова. Оно Расмунсен не узима у обзир је чињеница да ће таргетирањем руске индустрије „поткачити“ и западне привреде које зависе од руске робе.
На крају, сматра он, западни лидери не треба да буду гадљиви на употребу замрзнутих руских средстава да помогну Украјини. Расмусен је одбацио оклевања чланица Г7 које брину да би такав потез могао да подстакне друге земље да повуку своје резерве. „Тај страх је претеран“, уверен је бивши дански премијер. „Већа брига би требало да буде што наше нечињење води руском успеху у Украјини.“
„Санкције никада нису 100 посто ефикасне, али у рату исцрпљивања морамо да искористимо све што је у нашем арсеналу да Украјини обезбедимо победу“, закључује Расмусен, не образложивши зашто мисли да ће нове санкције имати икаквог утицаја на ситуацију на терену.
Извор: Медији
