У четвртој недељи Часног поста, која означава средину Великог поста, црква слави узвишени пример испосничког живота који представља преподобни Јован Лествичник.
Лествичник је читав пут духовног живота представио у својој чувеној књизи „Лествица духовна, која узводи на небо“ и на примеру сопственог изузетног подвижничког живота пружио узор како треба пролазити тим путем.
ЦЕЛА СРБИЈА ЈЕ ОВО ЧЕКАЛА: Срби, сада можете да СРБУЈЕТЕ на српској друштвеној мрежи СРБСБУК
То је спис састављен из тридесет поука: као што је потребно да човек проживи тридесет година од свог рођења како би постао зрео, по мерилима оног доба, тако је и монаху потребно да прође тридесет ступњева у свом подвигу да би достигао савршенство.
Лествичник је живео у шестом веку, а потиче из Сирије или Палестине. Највећи део монашког живота је провео у манастиру св. Катарине на Синају. Био је толико духовно даровит, као да је хиљадугодишњак. Повукавши се у пустињу близу манастира, у њој је провео четрдесет година, у посту и богомислију.
Ова недеља назива се и Средопосна јер је средина Часног поста. То значи да је до празника над празницима Васкрсења Христовог, преостало онолико дана, колико је протекло дана од почетка поста до ове среде.
Поред поста на физичком нивоу који подразумева избацивање намирница животињског порекла, важнији је духовни пост који подразумева уздржање од лоших мисли и дела, осуђивања других, оговрарања, лажи, негативности итд. Односно, одрицање од лоших стања која „трују“ душу.
Један од старих обичаја током средопосне недеље јесте да се никако не говоре ружне речи, па чак ни у шали. Још један обичај јесте да се у овој седмици треба марљиво посветити послу, и школи. Оно што сада започнете, радите, уложите у нешто труд, може донети добре плодове.
Извор: Ало
