МНОГИ људи питају се да ли је у реду да се праведни и узорни хришћани муче у животу, док неким грешним људима који не презају ни од чега и немају јасне границе, све иде од руке. Зашто деца и праведници страдају, ако је Бог праведан?
Често се људи питају да ли је у реду да појединци живе раскалашним начином живота, да лажу, краду, улазе у пороке и одричу се вере, па се на крају овоземаљског животног пута покају и оду у рај, па прођу исто као људи који су се држали вере и одолевали искушењима.
О овоме је говорио и отац Рафаило. Послушајте његове речи.
– Праведницима се невоље дају да још више узнапредују, а грешницима се невоље дају ради очишћења. Грех се не чисти без невоље – каже он.
Отац каже ако је у питању тешки смртни грех, као на пример чедоморство, не може се то само исповедити, јер покајање подразумева очушћујуће трпљење невоља, а у тим невољама које се допуштају на грешника, даје му се могућност да се очисти.
– Исповест је више буђење свести да смо погрешили и да тражимо помоћ и опроштај. У тајни исповести покајнику се даје снага, тј. опроштај у виду залога и снага да издржи епитимију, не можда конкретно изречену, али сигурно ће богом бити дата да истрипи до краја. То је покајање. И та невоља, она није само пожељна, него спасоносна.
Извор: Нпортал
