Издвајамо Србија

ХЕРОЈ ИЗ БЕОГРАДА О КОМЕ ЈЕ БРУЈАО СВЕТ : “Спасао сам 80 живота, а дугују ми плате”

Да сам након експлозије бомбе авион спустио у Америци, а не у Сомалији, сада бих био милионер и вероватно ми фирма не би дуговала неколико плата, истиче пилот Владимир Водопивец (65).

Loading...

О овом Београђанину у фебруару је брујао цео свет када је после терористичког напада у ваздуху, авион “ербас 321” сомалијске фирме “Дало ерлајнс” са рупом од бомбе, 74 путника и шест чланова посаде спустио на аеродром у Могадишу.

– Пола сата пошто смо полетели, на неких 3.500 метара зачула се страшна експлозија и осетио велики притисак у кабини. У први мах помислио сам да је пукао прозор. Испоставило се да је путник активирао лаптоп бомбу, а након екплозије једино је он испао кроз рупу на авиону. Млади копилот Италијан Рикардо се буквално укочио од страха па сам га ударио по рамену како бих га тргнуо. Мотори су радили и одмах смо почели да слећемо – присећа се Водопивец највећег инцидента у својој четрдесеттрогодишњој каријери.

На срећу, како каже, и остали чланови посаде реаговали су прибрано.

– Пошто је рупа величине метар и по са метар била у 11. реду путнике смо померили у предњи део и реп авиона. Стјуардесе су смиривале путнике, а ја сам комуницирао са контролом лета како би нам одмах очистили аеродром да бисмо безбедно слетели. Пошто је све добро прошло, звали су ме новинари од Кине до Америке, а млади копилот је одмах добио посао у шпанској фирми. Чак су медији правили поређење са чувеним слетањем на реку Хадсон, међутим, наспрам тог подухвата мој лет је туристичка атракција – описује Водопивец.Веће муке искусни пилот имао је пошто је додирнуо тло и безбедно искрцао путнике.

– Сомалијске власти тражиле су да у изјави напишем како је до оштећења дошло због квара на авиону, односно да се није радило о бомби. Хтели су на тај начин да избегну одговорност и плаћање надокнаде штете. Нисам пристао, па су ме два дана малтене држали затвореног. Спавао сам у смештају налик контејнеру. Тек касније су и они признали да је у питању терористички напад – објашњава “херој из Сомалије”.Нажалост, наишао је и на непремостиву препреку.

– Након инцидента моја фирма “Хермес” из Грчке која је “Дало ерлајнсу” изнајмила авион се угасила и остала ми дужна неколико плата. Ангажовао сам и адвоката, али није успео – жали се Водопивец.Занимљиво да су претње бомбом постојале пре лета, а да о томе нико у авиону није знао.

– Бомба је била намењена “Туркиш ерлајнсу”, чији је авион требало да лети, али су у последњем тренутку отказали па је моја фирма преузела путнике. “Туркиш ерлајнс” је чак имао и најаву бомбе, али нису никога о томе обавестили јер нису хтели да шире панику. Таквих најава имају готово сваког дана. Да је терориста активирао бомбу 15 минута касније, цео авион би се распао зато што је на већој висини диференцијални притисак знатно виши. Иначе, авион је био стар 18 година, а пре 15 дана је закрпљен и користиће се за резервне делове – каже Водопивец.- У Тивту често дува бура па слетање може да буде драматично пошто се авион од удара ветра дрмуса све време. Када сам једном приликом по таквом времену слетео на аеродром чула се међу путницима цика и дрека. Изашао сам из кабине и поједини Црногорци су ми честитали: “Свака част, Попивода” пошто су ме тако звали… да би ми пришла једна жена, викнула: “Ви хоћете да ме убијете” и лупила ми шамар – сећа се популарни Влатко.Владимир Водопивец се од оца не разликује ни по имену ни по умећу у кокпиту авиона. Чак су им слична и искуства са терористима, с тим што се с мајком Надеждом нико не може поредити по храбрости.

– Отац је постао познат када је 1946. године код Трста као обичан пилот оборио амерички авион Ц-47 пошто је ушао у југословенски ваздушни простор. Због тога смо са Американцима имали затегнуте односе две године. Касније је радио у ЈАТ-у да би му 1959. године терористи отели авион на лету Тиват-Београд и преусмерили ка Барију. На срећу, успео је да спусти авион, али никад није причао о том инциденту. Тек недавно сам чуо да је то наводно била романтична прича, односно да је нека девојка отела авион како би осветила свог дечка који је кажњен због ставова у време Информбироа. Отац је до 60. године радио у ЈАТ-у, углавном на прекоокеанским летовима за Аустралију и Њујорк. Мајка није баш била срећна због наших занимања, али је била одличан падобранац и дуго држала балкански рекорд – смеје се Водопивец.

Извор:Блиц

Loading...
loading...
loading...