У Управи за борбу против кријумчарења и организованог криминала у полицијском седишту у Газиантепу, јужном турском граду, зазвонио је телефон у 16.30 сати, 16. октобра 2006. Особа која је позвала није се представила, а из полицијиских списа не може да се закључи ни ког је пола. Али нудила је важну информацију. Неколико иранских националиста путовало је кроз Газиантеп у Киллс, турски град на сиријској граници, почиње „Форин полиси“ своју причу о човеку који је могао да заустави озлоглашену Исламску државу.
Особа која је позвала полицију открила је да су Иранци користили фалсификоване пасоше и путовали у возилу с регистарском таблицом „79 М 0064“. У то време, Газиантеп је био место за све мушкарце и жене које су привлачиле катастрофе – стране џихадисте, шпијуне, новинаре и хуманитарне раднике. Многим џихадистима који су се хтели да се прикључе Исламској држави, Газиантеп је био једна од последњих станица пре него што уђу у калифат. Те 2006. године, међутим, калифат још није постојао.
Tada je u Gazientepu bilo manje stranaca, ali jedno vozilo je privuklo veliku pažnju. U večernjim satima 16. oktobra, kod Univerziteta Gaziantep, policija je presrela vozilo sa registracijskom tablicom za koju su dobili dojavu. Odeljenju za strance policije u Gazientepu, Rezaiev pasoš bio je jako sumnjiv. Pečat koji je pokazao da je u Tursku ušao 1. novembra 2005. bio je usklađen sa kompjuterskom evidencijom, ali nije postojao pečat izlaska iz zemlje.
Лажан пасош и фалсификовани подаци
Резаи је тврдио да је његова група из Ирана дошла у Турску пре неколико дана. Осим тога, није постојао компјутерски запис који се подударао са преостала три печата о уласку и изласку из земље који су били у пасошу. Развој догађаја показивао је да је особа која је назвала полицију и те како располагала неким важним информацијама. Човеку по имену Резаи додељен је адвокат.
Након што су претражили возило, у њему су пронашли нешто више од 10.000 долара, два мобилна телефона и две СИМ картице. Најважније, након што га је полиција суочила са недоследностима у пасошу, признао је да његово име није заправо Мухамет Реза Реањбар Резаеи. Право име му је било Абдулрахман бин Јар Мухамад, а признао је и да он заправо није Иранац. Рођен је у Такхару у Авганистану, а живео је у Кабулу са супругом и четворо деце.
Мухамад је тврдио да се запутио у Европу, где је планирао да тражи политички азил. Рекао је да жели да “оде у земљу где би својој деци могао да осигура боље образовање и живи бољи живот“. На крају разговора затражио је азил у Турској. Али ако се упутио у Европу, зашто је његово возило заустављено на путу за Сирију? Мухамад је неуверљиво објаснио да је планирао да разгледа земљу за време Рамазана пре него што оде у Европу.
Одбијао да се врати у Авганистан
Тврдио је и да је у Турску дошао пре четири дана, а његова супруга Сониа је касније испричала исту причу. Мухамад је изричито одбијао да се врати у Авганистан. Рекао је да, ако не може да остане у Турској, нека га пошаљу у Пакистан. Такође извинио се због фалсификовног иранског пасоша и открио да га је за 500 долара набавио од иранских криминалаца који су му рекли да ће са њим лакше него са авганистанском, ући у Турску.
Није познато шта је локална турска полиција тачно знала о Мухамадовом идентитету, али друге власти, укључујући и ЦИА-у, знале су доста. Знали су да су два турска оперативца Ал каиде, Мехмет Јилмаз и Мехмед Ресит-Исик отпутовали у Иран како би помогли њему и његовој породици да пређу границу и дођу у Турску. Знали су да се Јилмаз борио у Авганистану и да је учествовао у низу бомбашких напада 2003. у Истанбулу.
Знали су и да се други осумњичени, Мехмет Полат, сусрео са Мухамадом и његовом породицом у Газиантепу, и он је био други човек у возилу које су пресрели. Најважније, знали су да се човек којег су ухапсили у Газинтепу не зове ни Мухамет Реза Реањбар Резаеи ни Абдулрахман бин Јар Мухаммад. И дефинитивно није био избеглица на путу за Европу.
Један од челних људи Ал каиде
У ствари, човек ког су држали у притвору, био је најпознатији као Абд ал Хади ал Ираки, особа која је била на очајничкој мисији да у немирној подружници Ирака поновно успостави Ал каидину власт. Након његовог хапшења, Ал каида је изгубила једног од челних људи ове мисије. Калифат Исламске државе није проглашен до 2014. године, али тада још нису успоставили Исламску државу.
Само један дан пре хапшења Абд ал-Хадија, савезник Ал каиде у Ираку је најавио оснивање Исламске државе. Мисија им је била да завладају том територијом и поновно успоставе калифат. Вођство Ал каиде, које се скривало у племенским земљама у Пакистану, далеко од Ирака, није консултовано. Ова најава је заправо била велики изазов за челне људе Ал каиде и наговестила је насилно и јавно разилажење џихадистичке организације и онога што ће касније постати Исламска држава.
Ово је прича о раном односу Ал каиде с организацијом која је постала Исламска држава и њиховим пропалим покушајима да спрече њихов успон. Раскол међу тим терористичким групама прошао је низ преокрета, али најважнији се догодио 2006. године, много пре него је име Исламске државе икоме било шта значило. Ал каидин напор да обузда свог бунтовног ирачког савезника, завршио се тако што је један од њихових највиших заповедника завршио у притвору у Газиентепу.
Ко је човек који је требао да заустави ИСИС?
Нашван Абд ал-Разак Абд ал Баки стигао је у Пакистан раних 90-их, кратко након што се Совјетски Савез повукао из Авганистана. По националности је Курд из Мосула. Његово ратно име се мењало кроз године. Понекад су га звали Абд ал Хади ал Мосули, понекад је био Абд ал Хади ал Ансари, али на крају је постао најпознатији као Абд ал Хади ал Ираки. Након што су талибани преузели потпуну контролу над земљом, 1995. или 1996. заувек је прешао у Авганистан.
Убрзо је постао вођа тзв. Ансар батаљона, војне јединице састављене од странаца који су се борили заједно са талибанима. До 1998. године Абд ал Хади је био Ал каидина звезда у успону. Био је један од шест чланова Арапског одбора за везу са талибанима, који му је дао овлашћења да посредује у преговорима Арапа у Авганистану са талибанским вођама. У јуну 2001. постао је један од само десет чланова Ал каидиног саветодавног тела, које је саветовало Осаму бин Ладена.
Након напада 11. септембра, Абд ал Хади је именован за заповедника на северу Авганистана, а чини се да је учествовао и у операцијама у иностранству. С обзиром на његово порекло, не чуди што је Абд ал Хади помагао са Ал каидином стратегијом у Ираку. Имао је и кључну улогу у Ал каидином придобијању Абу Мусаб ал Заракавија, касније вође ирачког огранка Ал каиде, претече Исламске државе. Ал-Заракави је био идејни зачетник низа најкрвавијих самоубилачких напада у Ираку, али и кампања отмица и убиства талаца.
Преломни тренутак у односима
Ал-Заркави је у Ираку водио убилачку кампању и распиривао секташки рат имеђу сунита и шиита. Осама бин Ладен, као и други челници Ал каиде, од почетка су изражавали забринутост због тога што ал-Заркави и његова џихадистичка група убијају муслимане. Неслагања је било и око калифата ког је Ал каида такође подржавала, али сматрали су да је то далеки сан. Супротно од тога, ал-Заркави је инсистирао да је сада право време за то.
У Јордану 2005. године, ал-Заркави је организовао самоубилачке нападе у којима су убијене десетине људи и то је био преломни трнутак у његовим односима са Ал каидом. Његова намера била је да убија невине људе у било којој земљи, укључујући и муслимане, а Ал каида је након тог напада захтевала да заустави све операције изван Ирака. Након што је ал-Заркави убијен у ваздушном нападу северно од Багдада, на његово место је дошао Абу Хамза ал Мухајир.
У октобру 2006. најављено је оснивање Исламске државе Ирака, чији је циљ била владавина и поновно успостављање калифата. Ал каида је тад изгубила сваки утицај на њих и надали су се да се Абд ал Хади приближава ирачкој граници да би могао да решити тамошњу ситуацију. Али дан након што је проглашена Исламска држава, он је ухапшен у Газиантепу. С његовим хапшењем, пропали су сви напори Ал каиде да успоставе контролу над џихадистичким покретом у Ираку, а покрет који је Заракави почео, више нико није могао да заустави. Остало је, како кажу, историја.
Ал хади чека суђење у Гвантанаму
Према информацијама турског новинара Русеина Чакира, ЦИА је била дубоко укључена у надгледање и хапшење Абд ал Хадија. У причи коју је објавио у новембру 2014. пише да су чланови турске Ал каиде, Јлимаз и Ресит Исик, стигли у Иран како би помогли Абд ал Хадију и његовој породици да пређу границу, а затим га довели у Газинтеп како би прешао сиријску границу. Абд ал Хадија су наводно током целог путовања електронски пратили, али турске власти нису хтеле да га ухапсе само на темељу података које су тако прибавили.
Анонимна дојава полицији у Газиантепу омогућила им је да га легално задрже. Иако су амерички службеници страховали да би Турска могла да размотри ал Хадидов захтев за азилом, није било потребе за бригом. Азил му је одбијен 31. октобра 2006. године када је из Истанбула пребачен у Кабул. Тамо су га чекали амерички службеници. Данас Абд ал Хади чека суђење на војном суду у Гвантанаму, где га сматрају једним 17 драгоцених затвореника.
Не зна се шта је тачно била његова мисија
И даље није познато шта је тачно био Абд ал Хадијев задатак када дође у Ирак. Био је на довољно високој позицији да изазове Заркавија или Мухарија, али не зна се да ли је његова мисија била да успостави контролу над ИСИС-ом или су њихове вође одобриле његов долазак. Његова мисија отвара много више питања, него што даје одговора, али је његово путовање ка Ираку открило много о логистичкој мрежи Ал каиде 2006. године.
Није покушао директно да уђе у Иран или Турску, него је свом путовању додао још два ризична гранична прелаза и прошао кроз стотине километара турске и сиријске територије. Његов пут су 2006. и 2007. године прошле хиљаде бораца које су се придруже Исламској држави Ирака. Исту руту су користила и два висока званичника Ал каиде, Атијах абд ал Рахман и Мохамад Кхалил ал Хакајмах, али су на путу заустављени.
Ал каида и даље жели да успостави контролу
Упркос јачању Исламске државе у Ираку, Ал каида је касније врло успешно тамо слала своје високе заповеднике. Њихова вештина се додатно побољашала након што је почео сиријски грађански рат. Велики број њихових џихадиста дошао је у Сирију, где су постали познати као „Кхорасан група“. Иако су доста лако успевали да уђу у Сирију, и даље нису успели да успоставе контролу над Исламском државом ништа више него је у томе успео Абд ал Хади.
Ал каида је убацивањем својих заповедника полако изградила везе са многим побуњеничким групама, али оно што је почело разилажењем са Заркавијем, ексалирало је у прави рат са Исламском државом. Ал каида није успела да схвати да је Заркавијев покрет створен на темељу популизма и да никада није тражио вође и ауторитет. Мисија Абд ал Хадија у Ираку завршила је хапшењем, али Ал каидина настојања да преузму контролу над џихадистима трају и даље.
Извор: Телеграм.хр
