Пише: Драгомир Анђелковић
Слом Клинтонове наговештај сумрака овдашњих евроатлантских квислинга. Код нас се ради о мизерној боранији која наноси много штете свом народу, али је појединачно небитна
Наполеону се приписује да је рекао: “На бајонетима се може доћи на власт, али се на њима не може седети”. То важи и када се на државни врх доспе искључиво уз помоћ домаћих бајонета; тим пре страних.
Ко то уради макар и са намером да превари моћне иностране структуре – заинтересоване да смене непокорну локалну владајућу гарнитуру – мора у некој мери да служи њиховим интересима. А да би могао да одрађује домаће задатке, бар у почетној фази, потребна му је асистенција у сфери испирања мозгова грађана, како они не би схватили шта се уистину догађа или бар да би прихватили да је то неизбежно.
Пре тога, рушење неподобних, а довођење нових владајућих кругова, захтева психолошку и идеолошку обраду становништва. Она мора да се настави после меког или класичног преврата, али из другог разлога.
Не да би грађани били “преваспитавани” већ како би и новопечени властодршци стално имали на уму да њихов опстанак зависи од оних који су им помогли да се дочепају националног кормила.
Нико ко осети моћ не воли да буде слуга па да због личних разлога или прикривене државотворне свести не би покушао да се ослободи посредне окупације, ту су идеолошко-пропагандни експоненти њених носилаца као подсетник да и “нови” могу да буду сатанизовани и рушени као што су били “стари”.
Задатак је био и остао исти, да слаби све српско и подржава антисрпско. У питању је кључни фактор унутрашње окупације Србије која има за циљ да је одржава у стању националног мазохизма и државне парализе.
Спољни притисци су много компликованији и скупљи од унутрашњих, а и претпостављало се да ће доћи време када ће бити теже њима прибегавати. Да би и тада Срби наставили да клече, ангажовани су или подржани они који у Србији и региону треба да раде против њих. У том пакленом лонцу се налази мрачни режим Црне Горе који је од своје земље начинио базу балканске мафијашке хидре, њени огранци у Србији, антисрпске странке, медији, НВО, Сарајево, Приштина.
Спољни симбол тог страшног зла је двоглава неман звана Бил и Хилари Клинтон. Регионално оличење истог је Мило Ђукановић.
У Србији нико од извршиоца антисрпске политике није толико битан да би био стављен у ред са наведенима. Код нас се ради о мизерној боранији која наноси много штете свом народу, али је појединачно небитна иако некима из тога друштва, да прича не би била апстрактна, повремено поменемо име. Не заслужују то. Зашто бисмо им подизали значај у очима оних који их унајмљују? Тако могу само да се изрекламирају и добију више новца. Тачније, могли су. Релативно брзо ствари ће драстично да се мењају. Зато су хистерични и уплашени.
Тако ће владајуће структуре на Западу постати много ближе националној Србији уместо онима који су код нас плаћени да блате и руше све српско. Све су то, само различитог ранга, јуришници мондијалистичке елите, која је велику несрећу донела и западним земљама а не само нама на периферији. А они који је одбацују у својим земљама неће наставити да подржавају ни њене слуге у колонијама као што је Србија. То овдашњи антисрпски олош добро зна. Зато бесни, сикће, прети.
Почео је да се одузима од страха када је видео да му се љуља један од регионалних господара, Мило Ђукановић, а сада, после окончања америчких избора, истински је очајан.
Ускоро не да неће имати официјелну Америку уз себе, већ заједно са Русима и свима другима који желе да национална политика почива на правим европским и хришћанским вредностима – против себе.
“Петоколонаши” не могу да спавају јер им ноћу одзвања оно што је Трамп рекао о Ђукановићу, а односи се на овај или онај начин и на многе његове пајташе у Србији.
Нови амерички председник је недвосмислено констатовао да је Мило човек укључен у међународне мафијашке организације које шверцују наркотике и дуван, те да такви политичари не могу бити савезници Америке.
Јасно је шта ће већ следеће године уследити и да ће то бити процес који ће довести и до расула “пете колоне” и мафије код нас. Србија и Црна Гора су, верујте, много ближе почетку ослобођења од унутрашње окупације него што већина мисли!
Извор: Новости.рс
