Нови декласификовани документи ЦИА-е показују да су теорије завере око атентата на Џона Кенедија тачне и да су прикриване годинама.
2015 године је ЦИА објавила декласификован извештај који доказује да је директор ЦИА-е, Џон Мекон, намерно задржавао информације од јавности у вези убиства Џона Кенедија.
Како Политицо пише, према извештају историчара ЦИА-е, Мекон, који је умро 1991. године, је био у срцу “бенигног заташкавања“ у шпијунској агенцији, са намером да задржи комисију фокусирану на “оно што је Агенција у то време веровала да је “најбоља истина“ – да је Ли Харви Освалд, са још неутврђеним мотивима, самостално учествовао у убиству Џона Кенедија.“
Најважнија информација коју је Мекон задржао у истрази 1964. године, наводи се у извештају, било је постојање, већ годинама, да је ЦИА планирала атентат на Кастра, што је поставило ЦИА-у у дослух са Мафијом. Без ове информације, комисија никада није ни знала да постави питање да ли је Освалд имао саучеснике на Куби или било где друго, који су желели Кенедија мртвог у знак одмазде за Кастра.
“Ако комисија није знала да пита о тајним операцијама везаним за Кубу, он није хтео да им да било какве сугестије о томе где да траже,“ наводи се у извештају ЦИА-е.
Иако се овај извештај може означити као “бенигни“ од стране ЦИА-е као покушај да се умањи његов значај, то је ипак било заташкавање – заташкавање које је зауставило даљу истрагу Освалда и његове потенцијалне везе са Кубом и било којим од његових могућих веза или саучесника.
Према извештају, још један високи званичник ЦИА-е је рекао да је чуо Мекона да је рекао да намерава да се “самостално позабави целом том ствари са комисијом.“
Првобино печатиран са “сецрет/нофорн,“ што је значило да се не дели ван агенције или са страним владама, у извештају се не спомиње због чега је Мекон био мотивисан да иде толико далеко у прикривању ове информације. Међутим, то заправо указује да му је можда Бела кућа наложила да је сакрије.
Према извештају, Мекон је “поделио интерес администрације како би избегао обелодањивање тајних акција које би у датим околностима уплеле ЦИА-у у теорије завере и евентуално довеле до оптужби за тешке америчке реакције против извршилаца атентата,“ наводи се у тексту. “Уколико комисијиа није знала да пита о тајним операцијама везаним за Кубу, он није хтео да им даје било какве сугестије о томе где да траже.“
Осим овог заташкавања, у извештају се такође признаје да је ЦИА заправо била у комуникацији са Освалдом пре атентата, и да је шпијунска агенција тајно пратила његову пошту.
Према Политицо-у, ЦИА-ин програм отварања поште, за који је касније утврђено да је потпуно незаконит, имао је кодни назив ХТЛИНГУАЛ. “Било би изненађујуће да директору Централне обавештајне агенције није речено о програму“ након атентата на Кенедија, наводи се у извештају. “Ако није, онда су га његови подређени преварили. Ако је знао о ХТИЛИНГУАЛ извештавању о Освалду, он није био искрен са комисијом – вероватно да би заштито операцију која је била веома подељена и, ако би се открила, сигурно би изазвала полемику.“
Како корпоративни медији памте Џона Кенедија, можете бити сигурни да ће они сигурно избећи било какво помињање овог извештаја. Иако свакако није свети грал, он даје кредибилитет чињеници да огромна већина Американаца не верује у званичну причу владе – јер они имају све разлоге да не верују ни реч онога што ЦИА каже.
“Одлука Мекона и лидера Агенције 1964. године да не обелодане информације о ЦИА-иним шемама против Кастра, је можда више допринела нарушавању кредибилитета комисије него било шта што се догодило током спровођења истраге,“ наводи се у извештају. “У том смислу – и само у том смислу – Мекон се може сматрати “ко-завереником“ у “заташкавању“ атентата на Џона Кенедија.“
Извор:Wебтрибуне.рс
