Након што су га отели „земунци“, Мирослав Мишковић позвао је тадашњег министра полиције да га моли да обустави потеру јер ће отмичари убити и њега и целу његову породицу
БЕОГРАД – Отмица власника „Делта холдинга“ Мирослава Мишковића 9. априла 2001. године подигла је на ноге читаву полицију и безбедносне службе. Ипак, након 18 сати заточеништва, Мишковић је пуштен уз откуп од седам милиона марака, али судећи по драматичним збивањима током тих неколико сати, чак ни сам врх полиције није веровао да ће бизнисмен бити враћен жив.
Бизнисмен је отет у 8.15 из службеног аутомобила у Булевару Арсенија Чарнојевића код броја 150, одакле је угуран у друго возило и с повезом преко очију одведен у скровиште на тајној локацији. Тамо су га натерали да позове секретарицу и извести је о отмици, да за откуп тражи 10 милиона марака и да не обавештава полицију. Међутим, вест о отмици убрзо је стигла до полиције, али и ДБ.
Кад су схватили да је потрага за Мишковићем покренута, отмичари су наредили бизнисмену да позове тадашњег министра полиције Душана Михајловића и нареди му да обустави потрагу. Транскрипт овог драматичног разговора објављен је у књизи „Отмице земунског клана“ инспектора Милета Новаковића.
У води до колена
Мишковић: … Ужасно ми је, Душане, у води сам до колена. Дај, пусти да дам те паре. Молим те, па после се јурите.
Михајловић: Па није…
Овде се разговор не чује, али се претпоставља да је Михајловић покушао да објасни да их не прати обична полиција.
Мишковић: Душане, страшно ми је тешко, Душане, дај молим те, Душане, ало…
Михајловић: Добро.
Мишковић: Пусти моје да дају паре. Пратили сте их на ауто-путу, Душане, кунем се, немој молим те, убиће ме људи, схвати ме, а после ћемо да јуримо, убиће ми породицу, убиће ми све, сина ће ми убити…
Михајловић: Па добро, побићемо и ми њих, то није проблем.
Мишковић: Па не може…
Михајловић: Знај да ће бити побијени сви до последњег…
Мишковић: Па знам.
Михајловић: Немој да ти фали длака с главе.
Мишковић: Не фали ми длака с главе.
Михајловић: Побићемо их као последње псе. Али не пратимо их ми, нема никаквих проблема…
Мишковић: (чује се тишина)
Михајловић: Ма никакав проблем није, нико не прати ништа око тога.
Мишковић: Добро, да дам инструкције око тога.
Остављен код музеја
Након разговора Михајловић је испунио обећање и повукао полицију с улица како би се предао откуп. Након исплате седам милиона марака, Мишковић је остављен код Музеја „25. мај“.
Упитани за коментар, из „Делта холдинга“ су нам рекли да њихов власник „не жели да се враћа у прошлост“. Позвали смо и Душана Михајловића, али он није одговарао на позиве.
Јурњава на ауто-путу
ПРВО ХТЕЛИ ДА ОТМУ МАРКА
Непосредно пре отмице Мишковића, „земунци“ су покушали да отму његовог сина Марка. По повратку из Лондона, 29. марта 2001, отмичари су на ауто-путу „аудијем А6“ покушали да пресеку пут БМW у којем је Мишковић јуниор био с два пријатеља. Возач БМW изгубио је контролу и ударио у банкину, а Марко Мишковић је излетео из кола и побегао на надвожњак, где је налетео на патролу саобраћајне полиције.
ПРЕСУДА
– Седморица чланова ãземунског кланаÒ осуђена су на укупно 30 година затвора због отмице Миœковића и јоœ две отмице
– Отмицу је организовао Душан Спасојевић, а реализовао ју је Миле Луковић, с браћом Милошем и Александром Симовићем, Владимиром Милисављевићем и непознатим саучесницима.
Извор:Курир.рс/С. ВОЈИНОВИЋ – И. МИЛИЋЕВИЋ
