Дописник редакције Си-Ен-Ена из Русије Фил Блек тврди да је одговор Кремља на ову најаву био веома кратак, с обзиром на то да Русија не воли када се против ње уводе санкције.
– На те кораке Москва гледа као на кршење њеног суверенитета, као на напад на стабилност руске државност. У највећем броју случајева санкције су уперене против богатих и утицајних људи, као и против државних компанија које су у самом центру руске власти – рекао је.
Одговор Русије ће, према Блековом мишљењу, свакако уследити, питање је само какве ће конкретно мере бити предузете са циљем да се створе проблеми унутар Америке, као и њеним грађанима и бизнису.
Са друге стране, британски „Дејли експрес“ наводи да су једностране ограничавајуће мере против Русије изазвале буру реакција у Бриселу, с обзиром на то да многи унутар ЕУ тврде да би санкције могле да имају далеко дубље последице за економију ЕУ, али и за њене енергетске интересе.
Затим су се огласили званичници из Брисела, који су изразили забринутост да ће се нове мере негативно одразити на Трансатлантско партнерство, али и на економију ЕУ.
Подсетимо, Сенат САД је 15. јуна окончао процедуру одобравања нацрта закона, који подразумева нове санкције Русији. Тај нацрт подразумева да се максимални рок тржишног финансирања руских банака које су под санкцијама смањи на 14, а нафтно-гасних компанија на 30 дана.
Истовремено, Европска комисија је упозорила да та иницијатива Вашингтона може да изазове несагледиве и непредвидиве последице.
– Санкције би биле примењене и против фирми које би учествовале у руским енергетским пројектима преко одређене суме која је прилично симболична. То би буквално могло да угрози и ’Северни ток‘, који је за Немачку врло битан – каже Павић.
С друге стране, додаје он, диже се фама око тога шта би руска реакција могла да буде. Сматра да је много важније то што је овај закон покушај да радикалног заоштравања између Америке и Русије.
– Овај нови предложени закон треба да веже руке председнику Америке Доналду Трампу. У својим односима са Русијом он неће моћи да направи никакав заокрет, чак ни благи, зато што у том предложеном закону постоји и део који говори о томе да било каква битну промену спољне политике према Русији мора да одобри Конгрес – објашњава он. Павић указује да је нацрт закона нека врста преседана и додаје да је антируска хистерија у САД дигнута на ниво из педесетих година прошлог века.