Уврежено је мишљење да амерички председник Доналд Трамп користи трговинску моћ са Кином како би притиснуо Пекинг да буде оштрији према Северној Кореји по питању њиховог програма нуклеарног оружја. Али шта ако то окренемо у супротном смеру? Могло би се тврдити да Трамп користи корејску кризу за наставак трговинског рата са Кином, а ево шта се све може поводом тога догодити.
Трговински рат искључиво на економским условима би био политички и правно проблематичан за Трампа. Али не и ако би се могао формулисати у решавање глобалног безбедносног проблема са “бунтовном државом“ Северном Корејом и њеним историјским савезником Кином.
Изгледа и више него случајност да амерички рат речима са комунистичком Северном Корејом треба да ескалира у исто време када Трамп прави потезе да погоди Кину санкцијама због наводних трговинских малверзација. Ове недеље је Трамп наредио истрагу навода о кинеској крађи америчких права интелектуалне својине и, у ширем смислу, непоштених трговинских политика које наводно кинеском извозу дају предност над америчком робом.
Кина је такође упозорила да не постоји веза између корејске безбедносне кризе и трговинских спорова са САД. Међутим, Трамп је у више наврата повезивао ова два проблема. Он је отворено приговарао кинеском председнку Си Ђинпингу “да учини више“ како би обуздао Северну Кореју у њеном развоју нуклеарног оружја и балистичких ракета.
Након најновије рунде нових санкција УН-а, рат речима између Вашингтона и Пјонгјанга је прошле недеље достигао алармантне нивое. Трамп је запретио севернокорејском лидеру Ким Џонг Уну да ће се његова земља “суочити са ватром и бесом какве свет никада није видео“ уколико настави са ракетним тестовима које су забраниле УН. Северна Кореја је узвратила рекавши да је израдила план за испаљивање четири балистичке ракете средњег домета у близини америчке територије на пацифичком острву Гуам, где је смештено 7.000 америчких војника.
Иако су све америчке високе личности јавно рекле да подржавају Трампову употребу оштре реторике ка Северној Кореји, њихова координирана интервенција на ову тему указује на велики напор Вашингтона да умањи рат речима који је Трамп покренуо.
Дакле, да ли је Трамп једноставно безобзирно говорио о Северној Кореји, или се дешава нешто друго?
Можда Вашингтон заиста не жели рат са Северном Корејом у овом тренутку, с обзиром на политичке последице. Утицај таквог сукоба би био катастрофалан. Северна Кореја има око 25 милиона становника. Да ли би Трампово обећање о “ватри и бесу“ било спемно да нанесе такву пустош? Главни град Јужне Кореје, Сеул, сам има 25 милиона становника, и налази се у близини демилитаризоване зоне са Северном Корејом. Ако би они они отворили своје обимне артиљеријске батерије, а камоли испалили нуклеарну ракету, број жртава би био огроман. Политички, САД не би могле да издрже такву страшну одговорност.
То нас доводи до питања зашто се чини да Трамп изазива кризу са Северном Корејом, ако рат није циљ.
Ассоциатед Пресс је током викенда известио да “упркос празним претњама у јавности,“ Трампова администраија је “тихо ангажована у дипломатским комуникацијама са Северном Корејом у последњих неколико месеци.“ Званично, ове две земље немају дипломатске везе, али су током деценија од Корејског рата (1950-1953) користиле мисију УН-а у Њујорку као тајну контактну тачку. АП је известио да је Обамина администрација занемарила комуникације са Севернокорејцима, али су “контакти брзо поново започети након Трампове инаугурације.“
Ово подиже сумњу да је Трампово спаринговање са Ким Џонг Уном представа. Наравно, то је несмотрена представа с обзиром да би се грешка или погрешна реч могле погрешно протумачити и довести до војног напада, што би водило до ширег рата који укључује катастрофалну размену нуклерним оружјем. Али ако Трампова администраација одржава скривене комуникације са Пјонгјангом, како каже АП, о чему се онда заиста ради у овој изненадној експлозији у антагонистичкој реторици?
Трампов трансакциони поглед на свет је добро познат. Он све види кроз профит и да буде “пословни победник.“
Овај тајкун који је постао политичар вероватно не брине много о томе да ли Северна Кореја има нуклеарно оружје или не. Оно што Трампа мучи више него било шта друго је озбиљан проблем америчког трговинског дефицита са Кином. Прошле године је дисбаланс трговине САД-а и Кине износио 350 милијарди долара у прилог Пекингу, наводи амерички биро за попис становништва. Ради поређења, САД су имале дефицит са читавом Европском унијом од скоро 150 милијарди долара.
Окривљујући дубоке, хроничне структурне проблеме америчког капитализма за “непоштену трговину“ Кине је политички погодан позив за националистичке политичаре попут Трампа. Током предизборне кампање, Трамп је говорио против Кине због “искоришћавања америчких радника.“ Али чињеница је да су се капиталисти попут Трампа обогатили преусмеравањем америчких послова на места јефтине радне снаге попут Кине у последњих 30 година.
Политички, Трамп не може започети рат са Кином – или било ким другим попут Немачке и ЕУ – због обичних економских проблема. Безразложан трговински рат би учинио то да Вашингтон улети у правни конфликт са Светском трговинском организацијом. Једностране америчке трговинске санкције против конкурентских економија би учиниле да они изгледају као “обични губитници“ а не “победници.“
Чини се да корејска криза овде игра у корист Трамповог плана економске игре са Кином. Подстичући ту кризу око наводне забринутости због нуклеарне безбедности, Трамп покушава да постави Кину у дефанзиван положај због тога што она не чини довољно да обузда Северну Кореју. Подривањем Кине као спонзора “бунтовне државе“ Северне Кореје, чини се да Трампова Бела кућа то користи као моралну власт за санкционисање кинеске економије.
Те санкције би се иначе сматрале америчким злостављањем, али ако се такви потези употребе у реторици “кажњавања“ због тога што не чине довољно да заштите свет од “нуклеарног лудила Северне Кореје,“ онда Трампова администрација може тврдити да делује “благонаклоно“ у име светске безбедности.
Трампова поента је: Подстицати севернокорејску кризу како би се санкционисала економија Кине – са сврхом спашавања пропале америчке економије.
Радећи то, чини се да је Трампов став “није важна колатерална штета могућег нуклеарног рата.“
Извор: Wебтрибуне.рс
