Када смо завршили интервју, сиријски председник Башар ал Асад ме је питао за породицу Милошевић и рекао ми да их поздравим, открива војни Аналитичар Мирослав Лазански и говори о томе како је изгледао његов интервју са председником Сирије.
Какав је утисак на вас оставио Башар ел Асад?
– Дочекао ме је у једној обичној кућици са дрвеним вратима, подсећа на Далмацију, рецимо. Лично ми је отворио врата и рекао: “Добро дошао, пријатељу“. Онда смо попили кафу и сели да радимо интервју. Поред њега је био и семафор и имао сам 35 минута… Ипак ми је дао 40.
Да ли је било и неког незваничног разговора са њим?
– Јесте, после интервјуа ме је питао шта је са породицом Милошевић. Рекао сам му да је председник умро у ћелији, да су Мира и Марко у Русији, а Марија у Црној Гори, колико знам. Слушао ме је, а онда ми је тражио да их поздравим. Казао сам да немам контакт, али да ћу то рећи медијима, па ће неко пренети. Истина је да никад нисам упознао Слобу.
Обишли сте многа ратишта. Која је најопаснија ситуација у којој сте се нашли?
– Поред Чеченије, која је врло опасна јер има много отетих новинара, Авганистан је сам по себи ризичан, тамо сам био шест пута са совјетским војницима и седми пут 11. септембра 2001, када су Америци пале Близнакиње. Био сам први југословенски новинар који је ушао у Авганистан 1983.
Када вам је живот заиста био у опасности?
Затекао сам се на аеродрому у Приштини када је пала она бомба од десет тона. Има и тај снимак на Јутјубу где говорим, а иза мене гори аеродром. То је можда најопаснија ситуација у којој сам себе изложио. То је била једна касетна неексплодирана бомба, ја се око ње играм и показујем је, ножем сам око ње обилазио. Пола сата касније на том месту је био кратер.
Извор: Српски телеграф / srbijadanas.com
