Делегација РС на челу с Радованом Караџићем током преговора с америчком делегацијом уочи Дејтона инсистирала је на праву на референдум за отцјепљење РС, као и на томе да два ентитета не буду везана заједничком структуром, открива транскрипт разговора од 23. септембра 1995, који је амерички Стејт департмент недавно декласификовао.
УНИЈА ЕНТИТЕТА:
Српска делегација је инсистирала и на томе да унија ентитета не носи име Босна и Херцеговина, преко чега су амерички преговарачи лукаво прешли, говорећи о апстрактној суперструктури. Судећи по транскрипту, Караџић, Момчило Крајишник, Никола Кољевић и Алекса Буха не само да нису жељели име БиХ, већ нису хтјели ни одржавање ентитетских избора на исти дан, док избори на нивоу евентуално договорених заједничких органа за њих уопште нису били прихватљиви.
На чуђење Американаца зашто је толико важно да избори не буду на исти дан, Караџић је одговорио да је цивилно становништво својеглаво и да ће бојкотовати изборе ако помисле да се њима враћа предратна структура. Он је додао да је за Србе важно да изласком на изборе знају да у догледно вријеме могу да изађу на референдум о даљем останку у унији ентитета. Српска делегација је, такође, сматрала да би било какви органи на нивоу уније требало да буду делегирани од стране два суверена ентитета и то на принципу пуног паритета, а не пропорционалности.
ЖЕНЕВСКИ ПРИНЦИПИ:
Иако нигдје у транскрипту Американци нису одбацили референдум, инсистирали су на женевским принципима. “Према женевским принципима, БиХ ће наставити да постоји као јединствени субјект, барем неко вријеме. Биће састављена од два ентитета. Ваше уставе ћете прилагодити тим принципима. Ако то испуните, послије можете правити промјене какве желите”, рекао је Робертс Овен, који је касније постао судија Арбитражног трибунала за Брчко. Караџић је ове аргументе индиректно прихватио, али се пожалио да су принципи усвојени без њихове сагласности.
“Погијешили смо што смо прихватили женевске принципе. О томе нисмо ни расправљали. И стално нас на то враћате. Сада кажем да нећемо прихватити ништа док год не буде договорено све. Нама је јасно да је с нама готово ако прихватимо министарство спољних послова”, рекао је Караџић.
НАДЛЕЖНОСТИ:
Делегација РС није жељела да прихвати успостављање министарства спољних послова БиХ, као ни Предсједништва БиХ, међутим Кристофер Хил и Овен су их успјели наговорити да промијене мишљење. Објаснили су им да без министарства спољних послова Република Српска не може добити међународно признање. Предсједништво је на крају прихваћено јер су Американци објаснили да РС неће бити у прилици да добије међународну помоћ и финансијске аранжмане ако не буде била успостављена каква-таква структура на нивоу БиХ, коју је Овен сликовито назвао “танки кров”. На састанку није договорена структура и начин бирања Предсједништва, а амерички радни приједлог је био два Србина, два Хрвата и два Бошњака.
“Ово о чему сад говорите су управо узроци рата. Нудите нам органе које смо имали тада. Имали смо и парламент с клаузулом да ћемо бити заштићени, али то је прегажено. Имали смо Савјет за једнакост. И то је прегажено. Значи, све ово је било. И увијек су биле коалиције ‘два против једног’. То је коријен сукоба”, рекао је Караџић. Овен је на то одговорио да ће РС имати своју владу и надлежност за домаће послове.
Овен га је онда питао: “Јесте ли увијек имали РС”, на шта је Караџић одговорио одрично, али да су имали нека права. “РС ће имати своју властиту владу и биће надлежна за све унутрашње послове. Једини изузетак су спољни послови. Чини ми се да сада имате ваш глас”, рекао је Овен. Караџић је инсистирао на паритету и минимуму заједничких органа. “Ако се временом приближимо, изградићемо још заједничких тијела.
Принцип паритета и једнакости мора бити очуван”, рекао је Караџић. Он је био увјерен да би заједничка тијела која не би била формирана на бази пуног консензуса доживјела судбину предратне БиХ. “Кољевић је у Предсједништву био надлежан за спољне послове, а Силајџић га је стално заобилазио. Није га ни обавјештавао о својим путовањима. Накупио је 50 милиона долара дуга”, рекао је Караџић.
МАПЕ:
Хил је поновио да је женевске принципе прихватила и српска страна и да устави треба да буду допуњени одговарајућим амандманима. “Како ћете то урадити, то је ваша ствар. Како ћете размјестити ствари у својој кући, то је ваша ствар. Како ћете међу собом озаконити РС, то је ваша ствар. Али ово је мировни споразум и ускоро ћете себи морати поставити питање да ли гласате за рат или гласате за мир”, рекао је Хил.
Након тог дијела разговора транскрипт наставља с разговором о мапама. Караџић је рекао да је с Туђманом договорио да препусти Хрватима “територије у залеђу”, али је инсистирао да Сарајево буде подијељено као Берлин и да Српско Сарајево буде главни град РС. Рекао је да је потребно наћи територију за насељавање Срба који су избјегли с изгубљених подручја и натукнуо да је спреман разговарати о коридору за Горажде у замјену за флексибилност око Сарајева.
УБЈЕЂИВАЊЕ:
Након завршетка разговора Американци су се пожалили Милошевићу да Срби инситирају на паритету по принципу пола-пола. “Усагласили смо принципе. Имамо папир за који мислимо да је проводив. Али, имамо проблем: Они желе паритет 50:50. Паритет, без обзира на број. Ово је неприхватљиво. Рекли смо им да то руши преговоре”, рекао је Овен. Хил се окренуо Милошевићу и питао да ли он може да помогне. Милошевић је рекао да му се папир чини у реду, да би Срби могли да прихвате по два члана (није јасно да ли се мисли на Уставни суд БиХ или Предсједништво) из РС и ФБиХ, али да је за њих неприхваљив пети члан Међународног суда правде.
Милан Милутиновић, будући министар спољних послова и предсједник Србије, је вјероватно у претходном договору с Милошевићем споменуо принцип да је за одлучивање потребно три гласа, на шта је Милошевић одговорио да је то његова идеја. Овен је питао да ли се то односи на уставне принципе, вјероватно мислећи на начин одлучивања у заједничким органима. Након тога, Милошевић је представио “тактику” како да убиједе Караџића.
“Овако ћемо. Најбоље је да им ти (вјероватно Милутиновић) представиш приједлог. Почните у 11 у вили. Објасни им зашто си отворио сва важна спорна питања. Реци им да је то наш коначни приједлог за рјешавање њихових потреба. Онда сачекај да видиш како реагују. Они ће онда да читају, да причају. Ја улазим у 12.30 и тражим да ме информишеш докле сте стигли. Ја ћу онда да затражим паузу од 30 минута да причам с њима. Не могу да предвидим, али идем на то да имамо тај папир с уставним промјенама, као што је потребно. Мислим да ће да пристану. То је поштено и јасно ако смо озбиљни људи”, рекао је Милошевић, након чега се транскрипт завршава
Извор: nezavisne.com
