Издвајамо Регион

МИЛОГОРЦИМА СТИГЛО НА НАПЛАТУ: Албанске заставе ће се тек вијорити у Црној Гори

После случаја када је црногорска полиција наложила скидање албанске заставе са породичне куће, као и оштрих реакција албанских партија на то, министар за људска и мањинска права најавио је нови закон који би решио то питање. Апетити мањина су све већи, што не чуди, будући да се власт држи на њиховој подршци, каже аналитичар Матија Николић.

Министар за људска и мањинска права Мехмет Зенкa оцјењује да недавни догађаји у Тузима, али и у Улцињу, „нијесу права слика добрих међунационалних односа“.

Loading...

Црногорска полиција је, наиме, прије неколико дана у Тузима наложила скидање албанске заставе у породичној кући Емина Бећовића и његово привођење, док је полиција у Улцињу зауставила и процесирала грађанина албанске националности из тог града због истицања албанске заставе на свом аутомобилу 28. новембра, на Дан албанске националне заставе.

Министар Зенка очекује да ће до краја године бити донет нови закон који ће омогућити да Албанци у Црној Гори „више не долазе у ситуацију да пред судовима одговарају зато што истичу симболе друге државе“.

Чињеница да су албанске националне партије годинама незаобилазан дио власти у Црној Гори, те да су недавно коначно добиле и самосталну општину Тузи, многе аналитичаре упућује на закључак да ће власти у Подгорици и овог пута бити попустљиве према захтјевима албанског фактора. Такође, није тајна ни да се политички представници мањина не либе да власт у свакој прилици подсјете да су управо они „донијели државу“ Црној Гори.

Аналитичар Матија Николић нема дилему да националне мањине у Црној Гори, вођене сопственим интересима, „умногоме одређују званични политички курс“. Он подсјећа да и сама парламентарна већина зависи од гласова представника националних мањина: Бошњака, Албанаца и Хрвата, те да је као таква њихова подршка у Влади „жестоко наплаћена кроз велики број високо позиционираних мјеста које покривају представници мањина у државној администрацији“.

Међутим, ту, како каже, њихови политички апетити не престају, па Николић напомиње да су и Бошњаци недавно хтјели да мијењају државе симболе, тражећи да полумјесец буде на застави Црне Горе.

„На другој страни, у мјестима у којима живе Албанци, када су њихови национални празници и када их посјећују највиши званичници сусједне Албаније или чак Косова, тада је све прекривено заставама Албаније и фотографијама прекрштених руку на грудима који симболишу албански национални грб“, каже Николић за Спутњик.

Он напомиње да су „асоцијације на велику Албанију у Црној Гори честе“, па сматра да и појединачни случајеви уклањања застава у Улцињу и Тузима „више престављају кап у мору и привид да држава наводно нешто ради по том питању, тј, да примјењује нови закон о националним симболима“.

Николића не изненађују ни оштре реакције албанских националних странака у Црној Гори. Подсјетимо, Демократска унија Албанаца осудила је скидање албанске заставе са куће у Тузима, док је предсједник Албанске алтернативе Ник Ђељошај устврдио да је застава Албаније постала трн у оку полицији у Улцињу и Малесији, поручивши да ни полиција ни судови не могу да застраше и зауставе Албанце да истакну љубав према својој националној застави.

„Мржња коју исказују поједине институције према националној застави Албанаца у Црној Гори је проблем који је већ неуропсихијатријски случај“, оцијенио је Ђељошај, уз позив сународницима да наставе да истичу своју националну заставу.

Матија Николић, коментаришући изјаве политичких представника албанског народа, каже да се из њих јасно види „каве су им стварне намјере и на чијој је страни њихово срце“.

„То се види и кроз примјер Ника Ђељошаја, који је казао да судови нису у стању да кажњавају за истицање албанских симбола колико су они спремни да плате“, примјећује Николић.

Наш саговорник закључује да управо у таквим размишљањима лежи одговор и на питање да ли у понашању албанског фактора у Црној Гори има сличности са акцијама њихових сународника у региону, јер се управо Албанци, по његовом мишљењу, свуда „понашају на исти начин и захтијевају да њихове националне одреднице и интереси добију приоритет, а уколико то није тако, онда слиједи прича о њиховој угрожености и бескомпромисна борба за сопствене интересе. На примјерима Косова и Македоније се најбоље види како изгледа та борба“, јасан је Николић.

 

 

Извор: rs.sputniknews.com

Loading...
loading...
loading...