Издвајамо Свет

ОДЛУКА КОЈА ВОДИ У ПАКАО: Украјини одобрено да почне рат са Русијом!

Резолуција о „милитаризацији Крима и Севастопоља, као и делова Црног и Азовског мора од стране Русије као окупационе силе“, коју је предложила Украјина, а усвојила Генерална скупштина УН, нец́е имати правне последице, али могла би да има војно-политичке.

У суштини, том резолуцијом се Кијеву се дају одрешене руке да раде шта му је воља, чак и да повлачи безумне потезе. Верује се да су кијевске власти на такве кораке и спремне, с обзиром да истиче рок ратног стања у земљи, које је уведено крајем новембра на 30 дана. При том се приближавају и председнички избори у Украјини, које лидер те земље Петро Порошенко на све начине покушава да одложи или откаже због ниског рејтинга који има у земљи.

У Москви упозоравају да група држава-чланица УН, првенствено из НАТО и ЕУ, охрабрује Украјинце на нове злочине и провокације у име западних политичких амбиција. Због тога, руски политиколози усвајање резолуције виде као наставак антируске политике и додатну полугу притиска на Москву.

„Пре свега, треба напоменути да су резолуције Генералне скупштине саветодавне по природи и нису обавезујуће, али сама чињеница да је таква резолуција усвојена под диктатом западних сила је прилично индикативна. Ово видим као наставак антируске политике од стране Запада и, по мом мишљењу, овде апсолутно није ствар у Криму, јер да није Крима, они би нашли нешто друго“, каже за Спутњик руски политиколог Наталија Макејева.

Она подсећа да је Крим враћен у састав Русије демократским путем, у складу са међународним правом и Уставом УН, и вољом грађана.

На мартовском референдуму 2014. године, организованом после државног преврата у Кијеву, скоро 97 одсто грађана Крима и скоро 96 одсто грађана Севастопоља гласало је за присаједињење полуострва Русији.

Иако украјинске власти и Запад Русију непрестано оптужују за „окупацију и агресију“, руски председник Владимир Путин је више пута нагласио да је питање Крима „заувек затворено“.

„Што се тиче Крима, ниједан човек који здраво мисли не сумња у легитимност и основаност његовог повратка у састав Русије. Међутим, одређене силе, укључујући и Сједињене Државе, настављају да врше притисак на Русију, при чему то не чине ради смиривања ситуације у црноморском региону. Напротив, њима је потребно да тај регион остане извор напетости, и убеђена сам да је то и био циљ САД, које су и прогурале ту резолуцију“, рекла је Макејева.

Руски војни експерти истичу да нема никакве милитаризације Крима, с обзиром да се Црноморска флота тамо налазила још и у време када је полуострво било у саставу Украјине. Што се тиче противракетних система С-400, они су тамо пребачени искључиво у одбрамбене сврхе и ради осигуравања безбедности региона.

Украјинска војска пребацила је више од 60 тенкова и борбених возила пешадије у Донбас. Наводи се да је портпарол Министарства одбране самопроглашене Доњецке Народне Републике (ДНР) Данил Безсонов рекао да су украјинске снаге почеле да појачавају снаге у Донбасу, где премештају тенкове и авијацију на линији демаркације са ДНР.

У Москви резолуцију Генералне скупштине УН, о „милитаризацији Крима и Севастопоља, као и делова Црног и Азовског мора“ делом виде и као победу, с обзиром на то да САД и њени партнери нису успели да добију апсолутну вец́ину током гласања. Једино су непријатно изненађени чињеницом да су савезници Русије у ОДКБ, Киргистану и Казахстану, били уздржани током гласања.

За антируски документ гласало је 66 земаља, док је против било 19, а уздржаних већина — чак 72.

Међутим, оно што је изненадило многе је то што је резолуцијом осуђена и изградња моста кроз Керчки мореуз. Генерална скупштина УН није осуђивала Кијев који је народу Крима искључивао витално важне ресурсе — воду и струју, али је осудио стварање „пута живота“ за Кримљане, чија се права грубо крше од стране Украјине и западним санкцијама.

 

 

Извор: Курир.рс/rs.sputniknews.com

Loading...
loading...
Loading...