Издвајамо Свет

САД ЈЕ У ПАДУ ДОК КИНА ЗАПОЧИЊЕ ВЛАДАВИНУ СВЕТОМ! Ево шта се заправо догађа

Фото: Pixabay.com

Невероватни напредак Кине у протеклих четрдесет година, од сиромашне земље трећег света, до огромне економије и брзог научног напретка.

Није имала ништа, а данас дише за вратом САД-у по питању суперкомпјутера, генетског инжењеринга и геномици (Институт за геномику у Пекингу), квантно рачунање и квантни радар, научне публикације. Напредује у бројним стварима, али убрзава напредак, јер се фокусира на прогрес, што је невероватно, пише фредоневерyтхинг.орг

Недавно, пре 12 година, вратио сам се на неколико недеља у Чунгду и Хонг Квинг, које сматрам сјајним. Америчке патриоте су мало читале, али ће се накострешити на помисао да су Кинези можда политички и економски супериорнији од нас, али добро, Кина расте док се САД батрга. Сигурно нешто раде исправно.

Када су економски системи у питању, Кинези су очигледно супериорнији. Кина има огроман економски вишак, те може много да инвестира у инфраструктуру и иностране ресурсе. Америка има огроман дефицит. Кина улаже у Кину, а Америка у војску. Кинеска инфраструктура је нова, високог квалитета и расте. Америка полако пропада. Кина има одраслу владу која ради. Америка има одсутан Конгрес и калеоскопску поставу патолошки агресивних знатижељних појединаца у Белој кући.

Америка не може да се такмичи да земљом која је насељена са толико интелигентнијих људи са компететнтним вођама и географском предношћу јер је лоцирана у Евроазији. Избори Вашингтона ће или започети рат или можда натерати свет да се повинује кроз санкције или ће пак дати себи оставку, повући се и претворити од Америке у само још једну земљу. Ово није охрабрујуће, ако узмемо у обзир огроман его у овој земљи.

Да бисте поредили ове две земље посматрајте их као оно што јесу а не оно што су вам рекли. Речено нам је да је Кина диктатура, брутална и да не дозвољава религију и слободу изражавања. Примери су Пол Пот, Стаљин, Хитлер, Мао и Северна Кореја, где је ово једино тачно. За Америку с друге стране речено нам је да је свет демократије, слободе говора, медија, високих моралних стандарда и слободе религије.

Ово је глупост. Заправо су ове земље веома сличне, с Америком која се приближава кинеском моделу.

САД су једва демократске. Да, четири године имали су председничке изворе. Јавност нема утицај ни на шта важно: војни буџет, имиграција, офшор послова, шта деца уче у школама, расистичка политика.

Немају слободу говора. Реците “црнчуга” само једном и изгубићете посао на 30 година. Критикујте Јевреје, Израелце, црнце, хомосексуалце, муслимане, феминсткиње или трансексуалце. Медији стриктно забрањују критику ових група, или било чега против абортуса или оне који су за оружане сукобе нити покривају прогитабилне ратове који би могли да окрену јавност против њих. Не преносе ништа о корупцији у Конгресу или Вал Стриту нити истражују генетику интелигенције.

Религија? Хришћанство није илегално, али је веома поштована доктрина. Наџор? Популација је толико интензивно надгледана у Кини и постаје горе. Али и Америка има камере, електронске читаче возачких дозвола, снимају се имејлови и телефонски разговори. Тецх гиганти појачавају цензуру, а наџор у домовима се погоршава.

Овде можемо да наведемо Линколнову чувену изреку: “Можете варати неке људе неко време, а неке све време, али не можете варати све људе све време. “ Будући да је био политичар, није додао последњу клаузулу на којој се изградила америчка влада: “Али можете преварити довољно људи довољни временски период.” Не морате да држите сајтове на слабој посећености да би били политички некоректни. Морате само да кажете већини, путем масовних медија, изнова и изнова да понављате оно у шта желите да почну да верују.

Диктатура у Кини је у неку руку претерана, али има мало заједничког са садистичком лудошћу Пола Пота у Камбоџи. У Кини не можете да блатите владу, пропаганда је тешка, а комуникације се надгледају. Ако људи прихвате ово, а већина то чини, слободни су да започну бизнис, и да учествују у потрошњи коју све више могу да приуште и да воде оно што Американци називају нормалним животом. Није баш толики пакао.

Социјалистичка Кина има предност у односу на Америку, осим муслимана у Ксињингу. То што у Америци фали расне разноликости , градови не горе, нема притиска, расизма нити уличног криминала.

Амерички урбани џепови незнања не постоје. Не постоји виртуелна политичка подела да банде контролишу антифасистичке јавне канцеларије. Кина озбиљно схвата едукацију, а Америка баш и не. Ученици уче, понашају се зрело како старе, и не баве се политиком средње школе.

Укратко, Кина није у непоправљивој декаденцији. Америка јесте.

Интелигентна диктатура има важну предност над хаотичном псеудо демократијом. Прва је стабилна у политици. Америка иде на изборе за две, четири, шест година. Бизнис се врти око следеће четвртине. Политика се мења. Једна администрација не бави се здравством, друга јој посвећује пажњу, трећа жели да је елиминише.

Кинин приступ царству је примарно комерционалан, Амерички је војни. Вашингтон сада покушава да се бори са светом преко царине, санкција, ембарга. Да ли ће у томе успети или ће натерати остатак света да се бори с Америком остаје да видимо. За то време, економија Кине расте.

Америка гради каријеру у летилицама. Кина гради железнице. Масивни инжењерски пројекти стварају могућности за наредних 30 година.

У Сад? Калифорнија жели брзу железницу од Лос Анђелеса до Сан Франциска. Прича се о томе већ годинама и ништа не предузимају, а цене расту. Влада нема права јер има превише приватних власника земљишта на којем треба да се изгради железница. Америка не зна да гради брзу железницу па запошљава Кину.

Кина има владу која ради ствари. Током 2008. Земљотрес је уништио регион близу границе са Тибетом приликом чега јепогинуло 100.000 људи. Зграде су подигнуте пре него што су пале. Упоредите ово с штетом у Њу Орлеансу након урагана Катрина.

Ево и две важне културолошке и филозофске разлике. Многи оријенталци, укључујући и Кинезе, виде друштво као колектив, а не као дивљи запад или индивидуалце. На истоку, једна изрека каже: “Ексер који стоји право биће закуцан”. Американци у школама уће да ученици неће преиспитати професора, чак и ако прича глупости. Нису они глупи, Знају да Неандерталци нису саградили базу на Месецу. Али ипак ћуте.

Колективизам, с којим се Западњаци не слажу, има своје за и против. Доноси ред у дому и способност да се ради заједно. С друге стране, доноси и неинвентивност.

Много тога има још да се каже. Ако гледате у векове кинеског сликарства, видећете да је свака генерација копирала раније учитеље. Има више разноликости и маште у Кокоран галерији него у целом кинеском сликарству.

Људи су се узбудили након раста Кине, надајући се да Кинези у Америци неће открити Google или Мицософт. Не, али су основали друге велике компаније: Алибаба, Баиду, Тиенсен.

Извор: Webtribune.rs

Loading...
Loading...