Изградња Северног тока 2, којим ће се удвостручити руске испоруке гаса Немачкој на рути кроз Балтичко море, приближава се крају.
Према оценама критичара изградња „Северног тока 2“ ће повећати зависност Европе од Русије и њеног гаса, док гасовод изазива поделе у Европи, али и повећава јаз измедју САД и Европске уније, пишу светски медији.
Са завршетком гасовода „Северни ток 2“ руски председник Владимир Путин се спрема за притисак на Европу, пише у часопису Форин полиси аналитичар за питања гаса Михаил Корчемкин, преноси Радио слободна Европа (РСЕ).
Он истиче да енергетско снабдевање Европе, упркос најавама, неће бити диверзификовано тим пројектом, док ће се извоз руског гаса концентрисати кроз коридор у Балтичком мору, заобилажењем Украјине. Тиме ће Европа бити додатно рањива на прекид снабдевања, било због хаварије или Путиновог хира.
Нови гасоводи обично значе више гаса, али само ако се старе руте не гасе, указује Корчемкин, додајући да руски Гаспром планира да угаси неке од гасовода који заједно имају капацитет неколико пута већи од Северног тока 2. Гашењем само једне руте, Гаспром неће моћи да надокнади мањак гаса у Европу у случају проблема с норвешким снабдевањем или техничког квара на Северном току 1 и 2.
Историја Северног тока 1, додаје се у тексту, показује да је Путин спреман да користи гасовод за политички утицај, као када су смањене испоруке гаса Украјини када га је Кијев наљутио или када је смањио испоруке земљама које су препродавале руски гас Украјини по нижим ценама од оних које је Русија поставила Кијеву.
Путин је 2014. запретио да ће казнити умешане стране – аустријске, немачке и словачке фирме – смањивањем испорука гаса тим земљама. Препродаја гаса је ипак настављена, после чега је руски председник наложио смањење испорука европским земљама преко Украјине за 50 одсто, а потом и Немачкој преко Северног тока, наводи се у Форин полисију.
Према руским медијима, гамбит је нанео губитак од 5,5 милијарди долара прихода Гаспрому и казне од 440 милиона долара, указује Корчемкин. Зима је ипак била топла и мањак је надокнађен испорукама из Норвешке. Али је Путину, како наводи Корчемкин, од губитка било много важније да покаже да може да смањи испоруке Европи по својој вољи.
– У предстојећим годинама Северни ток 2 ће растурити 50 година стари систем којим је руски гас долазио до потрошача у централној Европи и јужној Немачкој, оцењује аналитичар за питања гаса. С три руска гасовода – Северни ток 1, Северни ток 2 и Јамал-Европа који преко Белорусије и Украјине иде до Немачке – Европа ће бити опасно зависна од односа Берлина и Москве – закључује оснивач и директор консултантске компаније Ист Јуропијан гас аналисис.
Игра политике и геополитика је део приче о Северном току као и било који аргумент о економији, климатским промена или диверзитету енергетског снабдевање Европе, оцењује Њујорк тајмс.
Критичари, укључујући из САД, који би желели да продају Европи више течног природног гаса, кажу да нису забринути само да ће Немачка бити превише зависна од руског гаса како полако гаси нуклеарне електране и термоелектране. Такође страхују, указује амерички лист, да је битнија намера Русије да ускрати Украјини важан део прихода од транзита гаса.
Сарадница Немачког Маршаловог фонда у Бриселу Кристин Берзина каже да је Северни ток осетљив зато што стратешки дели Европу између интереса Немачке и интереса свих осталих. Председник одбора за спољне односе немачког парламента Норберт Ретген каже да је геополитички проблем гасовода што повећава зависност Украјине од Русије, али и што одваја Немачку од својих европских суседа, посебно на истоку, и што удаљава Немачку од САД.
Извоз гаса у Европу представља већи део профита Гаспрома који је кључан за руску државу, будући да производња нафте и гаса покрива око 450 одсто руског буџета, указује Њујорк тајмс наводећи да је то прећутна критика пројекта, пошто се извозом гаса финансирају руска влада и војска, и с повећањем извоза енергента, гасовод у суштини помажу стабилизацији руског режима.
Присталице пројекта, с друге стране, кажу да је Русија дуго била поуздани снабдевач Европе, као и да је зависност узајамна. А Меркел је, како истиче Њујорк тајмс, одговорила да молекули руског гаса остају молекули руског гаса без обзира да ли иде кроз Украјину или с дна Балтичког мора.
Завршетак „Северног тока 2“ ће вероватно бити померен с додатним трошковима од 560 милиона евра, пошто Данска још није одобрила постављање цеви на својој територији кроз коју пролази Северни ток 1, указује Ројтерс.
– Од свих земља кроз чије воде Гаспром прави Северни ток 2, једино Данска није одобрила пројекат. Гасовод пролази још кроз воде Финске, Шведске и Немачке. Алтернативна рута која би заобишла данске воде за изградњу Северног рока 2 могла би да кошта „стотине милиона долара – рекао је председник Гаспрома Виктор Зубков за Ројтерс.
Изјава Зубкова је први пут да је Гаспром признао да би пројекат могао имати значајно повећање трошкова за руту око Данске. Према писму до којег је дошао Ројтерс у августу, компанија је навела да би завршетак пројекта могао бити померен осам месеци с додатним трошковима од 560 милиона евра услед потешкоћа у Данској. Иницијални буџет је био 9,5 милијарди евра.
Руски председник је прошле недеље позвао Данску да игнорише притисак САД и „покаже свој суверенитет“ дозволом Северном току 2 да прође кроз њену територију.
Док је Северни ток 2 наишао на противљење неких европских земаља и САД које кажу да ће се повећати зависност Европе од руског гаса, у финансирању пројекта учествује више европских компанија. Поред Гаспрома, указује Ројтерс, половину финансирања за Северни ток 2 обезбедиле су немачке компаније Унипер и Винтершел, британско-холандски Шел, аустријски ОМВ и француски Анжи.
Извор: Srbijadanas.com
