Тешко дишем, не могу да изговорим више од неколико речи, а да се не закашљем, али жив сам. Ова болест убија, тражи начин да се увуче тамо где ће сигурно убити. Основни циљ је уништење. Нема заваравања и приче о лаким прехладама.
Ово су упозоравајуће и отрежњујуће речи др Александра Ивковића, специјалисте радиологије из Ниша, који је на свом блогу детаљно, из дана у дан, описивао своју борбу са корона вирусом, којим су заражени његови синови и цела породица. Температура, знојење, неподношљиви болови у глави, повраћање, губитак свести, веровање да ће умрети, само су неки од проблема с којима се данима борио. Његову потресну причу пренео је „Курир“.
1. ДАН
Преко дана је било у реду. Увече почиње грозница. Врло јака. Мада температура није висока, тек 37,4. Млађи син током ноћи не може да дише. Старији 39.2 температура.
2. ДАН
Свако кретање представља проблем. Кашаљ повремено, али није јак. Урадим ЦТ. Обострано тешка пнеумонија. Преко ноћи имам један стрес који доводи до тахикардије од преко 200. Потпуни губитак снаге. Кашаљ јачи.
3. ДАН
Без снаге. Одлазак до купатила уз напор. Мало дуже стајање од једног минута доводи до вртоглавице. Бубрези боле.
4. ДАН
Кисеоник. Тешко дишем. Могућност кретања минимална. Након десет сати удисања кисеоника стање се поправља. Током ноћи доминира јак, скоро неиздржљив бол у леђима. Повремено грчеви у ногама. Често прободи у мишићима.
5. ДАН
Будим се и имам утисак да сам здрав. Одједном се све руши. Не могу да дишем, не могу да ходам, не могу баш ништа. Тако траје скоро осам сати. На кисеонику сам. Морам да га штедим, тек сутра могу да га напуним. Скоро сам убеђен да умирем. Онда увече одједном пристојно стање. Одједном сам гладан.
6. ДАН
Почело је наглим буђењем са нападом грознице и скоком температуре на 38. Око 13 сам укућанима, који су сви болесни, објаснио све у вези са гробним местом и сахраном. Око 18 сати сам почео да се знојим. Пресвлачим се четири пута. Почиње глава да боли. Све време боли кожа. Убо сам прст да измерим шећер, то је било као да сам зарио усијан нож.
Др Ивковић каже да је од здравља веома далеко и да ће проћи месеци док се не опорави.
– Сигуран сам да ће неке последице остати. У каквом стању су ми плућа, плашим се и да сазнам. А што се тиче малоумника који не верују у вирусе, позивам их да прођу оно што сам прошао и пролазим. Свако ко позива да се не носе маске требало би да буде ухапшен и отеран на робију за организовано ширење заразе. Не треба имати милости – упозорио је Ивковић.
Најгори је 7. дан – за минут од здравог до болесног
Најгори дан, како је др Ивковић описао, био је седми. Неколико дана након тога је писао:
– Будим се, имам утисак да сам здрав. Тако траје неколико сати. Идем до купатила. Одједном један јак напад, гушење, страшно знојење, губљење свести. За минут од здравог у смртно болесног. Након неколико сати сам свестан, али потпуно сломљен – написао је он.
Гушење и поремећај свести је доживео поново.
Бријање – велика победа
Др Ивковић тек недавно је успео да остане на ногама довољно да се обрије и то сматра великом победом:
– Буди ме главобоља. По подне нешто ново. Пролив. Као да је било мало свега осталог. Успео сам да се обријем након десет дана. Рачунам то у још једну победу. Успео сам да останем на ногама да се обријем. Звучи некоме смешно, али је велика ствар за свакога ко се нашао у сличној ситуацији.
Извор: Курир/Блиц
